Привреда оптерећена са 400 парафискалних намета

Пројект-менаџер ЦЦИ-а Адис Араповић на конференцији за новинаре у Сарајеву је казао да се од привреде у БиХ годишње наплати између 500 милиона и милијарду КМ по основу парафискалних намета, а да се заузврат од државе добије мало или ништа.

-Уз мање разлике по ентитетима, оптерећење послодаваца и рада износи око 70 посто, тако да послодавац на сваку исплаћену једну марку раднику, држави мора платити 70 фенинга. Уколико на то додамо и парафисклане намете, уз мање разлике међу ентитетима, кантонима и општинама, послодавац мора платити и до 90 фенинга на исплаћену једну марку. То за посљедицу има да послодавац плаћа много, а радник прима мало - казао је Араповић.
 
Да би пословали у оквирима прописа, фирме се морају придржавати око 20 закона везаних за фискална и парафискална давања, те више од 30 закона који прописују казнене одредбе. Током године су у обавези  на разне адресе предати око 150 различитих пријава и образаца. 

ЦЦИ  је у сарадњи с удружењима послодаваца ФБиХ и РС провео анкетирање неколико стотина привредних субјеката и покушао одговорити на питање који парафискални намети највише оптерећују пословање фирми у БиХ. Резултати показују да су међу њима: чланарина туристичкој заједници, накнада за општекорисну функцију шума, општа водна накнада, нотарска овјера аката и друго. 

Араповић је  истакао да не постоји прецизан регистар парафискалних намета по нивоима власти у БиХ, те да се он треба успоставити, као и да треба донијети мораториј на нове парафискалне намете. 

- Од нових влада и парламената очекујемо да у врх приоритета своје економске, па и социјалне политике уврсте редукцију и рационализацију парафискалних намета - истакао је Араповић.