Привреда Херцеговине у колапсу

Први стечај у источној Херцеговини отворен је 2007. године, након чега је то постала све чешћа пракса са предузећима која су била носиоци привредног развоја. У Регионолнам синдикату источне Херцеговине кажу да је привреда у посљедњих десетак година од Требиња до Фоче у тоталном колапсу, да је хиљаде људи остало без посла, а да нових запошљавања нема.

“На хиљаде људи је остало без посла, почев од првог стечаја у предузећу “Луч” гдје је фирма ликвидирана, односно продата добро у односу на њену процјену. На хиљаде људи који су остали без посла пробали су да ријеше своју судбину одласком у пензију, преквалификацијом, а на другој страни новог запошљавања није било. Једном реченицом можемо констатовати да је привреда у задњих десетак година у Херцеговини у тоталном колапсу”, каже Драган Симовић, предсједник Регионалног синдиката источне Херцеговине.

Милан Грубач из Требиња има дугогодишње искуство у привреди. Једно вријеме био је директор некадашњег индустријског гиганта - требињске Индустрије алата, а потом и члан Управног одбора текстилног предузећа “Новотекс”, које се данас налази у стечају. Грубач каже да је слом привреде у источној Херцеговини, као и у цијелој Републици Српској почео избијањем рата, а да је настављен наглим увођење конвертибилне марке која је донијела стабилизацију у ширем смислу, али проблеме извозним предузећима. Он сматра да стечајави обично долазе сувише касно.

“Проблем је што се не жури са стечајем, него што по правилу почиње касно. Када предузеће изгуби платежну моћ, а то је по Закону о стечају најмање 60 дана, онда неко од повјерилаца мора да покрене стечај. По мом мишљењу то би требало да буде Пореска управа или било који повјерилац, али то се не дешава. Тек када виде да се не могу враћати репрограмирани и текући дугови и када заиста предузеће постаје несолвентно, онда се покрећу стечајеви, а тада је у готово у свим случајевима прекасно”, истакао је Грубач.

Привреда у источној Херцеговини је у тешкој ситуацији, а једини изузетак је производња вина и вински туризам. Међутим, умјесто да републичке власти малим винарима, којих је из дана у дан све више, дају вјетар у леђа новим Законом о вину, такозване породичне винарије дошле су у ситуацију да размишљају о затварању. Са проблемима који би им могао донијети нови Закон, мали винари упознали су предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића.

„Има ту доста мањкавости, а оно на шта би се посебно осврнуо је што ми, мали винари, морамо стално да запошљавамо неког енолога, стручњака за вино или агронома. Ми смо и до сада у својој регистрацији имали истог тог енолога или пољопривредног инжињера, којег смо анагажовали по потреби и није нам потребан цијелу годину. Слажемо се да имамо таквог стручњака на располагању, али ако их морамо запошљавати онда нас нема нигдје“, каже Ранко Петијевић, винар из Требиња

Младен Иванић каже да Закон о вину треба донијети, али да он буде такав да подстиће мала предузећа.
„Простора за помоћ државе има, а ту мислим на формирање једног малог института, од два-три човјека која се баве том струком и која би била на располагању свим новим винарима. То државу не кошта ништа, а огромна је помоћ малим предузећима“, сматра Иванић.

У последњих пет година на Окружном привредном суду у Требињу нашао се чак 181 стечајни предмет од чега је 151 ријешен, док је 30 у току. Ту свакао треба издвојити „Новотекс“ из Требиња и „Билећанка“ из Билеће, некадашње носице текстилне индустрије од којих су остали само милионски дугови.

БН ТВ