Слобода медија: БиХ бр. 66 на карти свијета

Према годишњем индексу, услови су погоршани у чак двије трећине од 180 земаља, обухваћених истраживањем. Када је ријеч о региону Балкана, највећи пад забиљежила је Србија.

Од погубљења новинара у Ираку до хапшења у Сједињеним Државама и покушаја влада да контролишу информисање - запослени у медијима на сваком континенту суочавали су се са све већим пријетњама 2014. Директорка америчке канцеларије “Репортера без граница”, Делфин Алгон, за Глас Америке каже да је негативна статистика очекивана након насилне године.

"2014. је обиљежио екстреман ниво насиља, док је убијено 66 новинара. Велики број је отет у Сирији, Ираку, Либији, Украјини. На крају прошле године, најмање 40 новинара и даље је било у заробљеништву.”

На дну листе “Репортера без граница “, по регионима, су Сјеверна Африка и Блиски исток гдје, како се наводе, независно информисање једноставно не постоји.

У извјештају организације се истиче да су тешке посљедице по слободу медија имали актуелни сукоби у Сирији, Ираку, али и у Украјини, док су се побуњеничке групе попут Исламске државе и Боко Харама оштро обрачунавале са новинарима, користећи религију као оправдање за брутално насиље. Према годишњем индексу, пад су забиљежиле и Сједињене Државе, дијелом због притварања новинара током извјештавања о протестима у Фергусону, у Мизурију, и других случајева попут Викиликса. Делфин Алгон је песимистична и у погледу 2015.

"Надам се да ће бити неких побољшања ове године, али у свијетлу напада на Шарли Ебдо почетком јануара, могу да кажем да је година почела на веома драматичан начин широм свијета.”

Регион Европске уније и Балкана води по слободи медија, али је и у том подручју забиљежен велики пад између два извјештаја.  Од балканских земаља, највише је назадовала Србија које се нашла на 67. мјесту, што је за 13 позиција лошије у односу на претходну годину.

“Прилично смо забринути због ситуације у Србији. Забиљежили смо неколико случајева цензуре и кршења слободе медија, због чега је Србија једна од земаља на Балкану на коју смо усредсређени”, наводи Алгон.

Пад је забиљежило и Косово, са 80. на 87. мјесто, Црна Гора је задржала 114. позицију, а Македонија напредовала са 123. на 117. мјесто. Медју другим земљама у региону, води Словенија на 35. мјесту, слиједи Хрватска на 58., те Босна и Херцеговина на 66.