Човићева каријера обиљежена аферама

Јавност у Босни и Херцеговини остала је шокирана када су процурили дијелови исказа који је државним истражиоцима, прошле године одмах након хапшења, дао бивши директор Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине Кемал Чаушевић.

Чашевић је, подсјећања ради, ухапшен па пуштен у јуну прошле године. Он је, између осталог, окривио и Човића за вишемилионски криминал у БиХ.

Тврдње Чаушевића, Човић је тек сада, пола године од објављивања, назвао политички монтираним процесом.

Индикативно је зашто је ћутао све до сада, и да ли он уствари овом причом о монтажама покушава исходити за себе уступке током преговарачког процеса, а не друге странке како он то тврди. Или је његов циљ пак овом причом предухитрити евентуалне судске процесе против њега.

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић рођен је 1956. у Мостару у којем живи са супругом Бернардицом, с којом има двије кћерке. Завршио је Машински факултет, а потоми докторирао. Осим на Машинском, данас предаје на Економском и Филозофском факултету у Мостару.

Прије уласка у политику радио је у мостарској компанији Соко, а од 1992. до 1998. био је и генерални директор ове фирме.

У ХДЗ БиХ учланио се 1994.

Човићева пословна али и политичка каријера све вријеме обиљежена је корупцијским аферама и оптужбама за енормно богатство. Иако никада није осуђен на затворску казну, до сада је три пута сједио на оптуженичкој клупи. Његово име у овом тренутку доводи се у везу и са другим аферама, у којим истрага још није покренута.

Године 2005. оптужен је да је као министар финансија ФБиХ примио мито од браће Иванковић-Лијановић и помогао им избјећи скоро 30 милиона КМ царинских обавеза.

Други пут се нашао пред Судом БиХ 2010., када је оптужен да је злоупотријебио свој положај федералног министра финансија и ненамјенски потрошио 7,8 милиона КМ из буџетских резерви.

Трећа оптужница Човића је теретила да је с осталим члановима Управног одбора Јавног предузећа

Хрватска пошта и телеком (ХПТ) донио одлуку да се дуг, у износу од скоро 4,7 милиона КМ, који је имала ова компанија према тада већ непостојећем Министарству одбране – ХВО, пренесе на три приватне фирме. Каснијом наплатом дуговања ове фирме су постале већински власници дионица

Еронета - најпрофитабилнијег телекомуникацијског дијела ХПТ-а, а податке о овим сумњивим пословима објавио је и Центра за истраживачко новинарство у БиХ.

Бивши директор Управе за индиректно опорезивање БиХ Кемал Чаушевић државним истражитељима је рекао да је УИО на инсистирање Човића од Сокола купила зграду за два милиона КМ, иако је стварна вриједност те зграде процјењена на око 50 % мање новца, гдје је практично више од једног милиона КМ отишло у приватне џепове Човића и партнера.

Медији су раније објавили да добри познаватељи прилика у западној Херцеговини тврде да ХДЗ ондје контролира све сфере живота и практично је немогуће добити посао без мига из ове странке, односно без одобрења њеног лидера.

Човић је 1998. прво постао замјеник премијера и министар финансија у Влади Федерације Босне и Херцеговине. За члана Предсједништва БиХ изабран је четири године послије, али га је с те позиције смијенио високи представник Паддy Асхдоwн  2005., након што је Суд БиХ потврдио оптужницу против њега за злоупотребу положаја. Тада му је забрањено обављање извршних политичких функција.

Политичку каријеру наставио је избором на мјесто предсједника ХДЗ-а БиХ одмах након одласка из Предсједништва.

Године 2010. изабран је у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, али је заузео делегатско мјесто у Дому народа.

На Општим изборима у БиХ 2014. године изабран је за члана Предсједништва БиХ.

Извор: Патриа