За инвестиције у области енергетке 11 милијарди КМ

Ђокић је у Београду, на Другој конференцији под називом "Одрживи развој енергетике у југоисточној Европи", рекао да је Република Српска значајну пажњу посветила питању инвестиција, као предуслову за бољу енергетску политику, и да је значајан енергетски потенцијал како на регионалном, тако и на европском простору.

"Тај план је већ у озбиљној фази реализације и тренутно се већ гради једна термоелектрана снаге 300 мегавата, која ће бити пуштена у пробни рад крајем новембра", рекао је Ђокић на скупу у Хотелу "Метропол", у организацији Бизнис инфо групе, под покровитељством Централноевропске иницијативе /ЦЕИ/.

Он је подсјетио на низ нових енергетских пројеката као што су систем хидроелектране /ХЕ/ "Дабар" са 160 мегавата снаге, ХЕ Улог од пет мегавата, ХЕ Мрсово 37 мегавата, ХЕ "Бочац" девет мегавата, Устипрача 17 мегавата, ХЕ на ријеци Босни 14 мегавата, а реализују се и многи пројекти мање снаге на појединим локацијама у Српској.

"Бројни пројекти су у току и многи ће бити зачети током ове и наредне године, тако да ће Република Српска бити једно од најважнијих енергетских подручја када је ријеч о инвестирању у енергетику у овом дијелу Еворпе", рекао је Ђокић.

Он је навео да је у току припрема за изградњу нова два термоблока ТЕ Угљевик 3, снаге два пута по 300 мегавата, што ће значајно допринијети повећању обима енергије која ће бити произведена на простору Српске, а допринијеће и енергетској стабилности и сигурности цијелог региона.

"Ми водимо рачуна да цјелокупна активност у овом сектору буде у складу са регулаторним оквиром за енергетску ефикасност, успостављен је Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност, и тако створен оквир чији су циљ уштеде у потрошњи енергије за око девет одсто", рекао је Ђокић.

 С обзиром на географскии положај, додао је Ђокић, Република Српска са Србијом има дефинисане облике сарадње, споразуме о развоју сектора енергетике, посебно у изградњи нових енергетских капацитета на ријеци Дрини, као што је пројекат средња Дрина, који подразумијева изградњу више енергетских објеката.

Ђокић је подсјетио да су изградњу тог пројекта верификовали значајни органи Србије, Италије и Српске.

Он је рекао да Српска сада производи више од хиљаду мегавата и успијева да извезе око 20 до 30 одсто своје производње, односно вишкова енергије коју сваке године произведе, а то ће бити могуће постићи и наредних година.

Он је навео да је Српска у прилици да извози значајне количине енергије на тржишта, посебно у регион, са којим дијели енергетску судбину, али и да постоје додатне могућности које нису искоришћене.

Ђокић је рекао да је важно и испуњавање свих услова дефинисаних политикама ЕУ и Енергетске заједнице, и да ће Српска крајње одговорно учествовати у свему томе, што подразумијева и либерализацију тржишта.

"Српска енергију и енергетске потенцијале види као велику развојну шансу и зато смо енергетици дали велики значај. Имамо пет великих произвођача енергије, а доминантна је производња са више од 50 одсто енергија из обновљивих извора и она ће у будућности бити увећана", рекао је Ђокић.

 Он је додао да Српска не потцјењује и не занемарује своје обавезе када је ријеч о квалитети и заштити животне средине, зато ће Фонд заштите животне средине бити важна институција Српске која ће водити рачуна о овим питањима.

"Желимо да будемо и даље на линији укупне енергетске политике Еворпе, посебно у овом дијелу Еворпе, гдје смо преузели посебне обавезе, и давати максималан допринос систему стабилности енергетског снабдијевања и одрживости система у цјелини", истакао је Ђокић.

Он је подсјетио да је Српска донијела своју Стратегију за развој у области енергетике до 2030. године, чиме је наставила да стратешким планирањем развија систем енергетике и даје допринос ефикасном снабдијевању енергије, предузимању свих активности да систем снабдијевања енергијом буде стабилан и одржив дугорочно.

На скупу је замјеник министра енергетике и рударства Србије Милош Бањац рекао да се ишчекује даље повећање потрошње енергије у региону и свијету, и додао да је Србија отворена за сарадњу у региону о питању заједничких складишта гаса с циљем редовног снабдијевања.

На скупу је учествовао и министар просторног уређења Федерације БиХ Десница Радивојевић.