Крај Олимпијског центра Јахорина

У протеклих пет година, Република Српска је, преко ИРБ-а, у ОЦ Јахорина уложила 41 милион конвертибилних марака, али тај новац је проћердан.

Највећи кривци за то су бивши премијер Александар Џомбић, бивши директор ОЦ Јахорина Бранко Короман, као и Борислав Бијелић, ранији предсједник Надзорног одбора.

Како се новац ненамјенски трошио најбоље потврђују подаци да је у изградњу шестосједа уложено преко 35 милиона КМ, али то су бачене паре, јер су шестосједи предимензионирани за скијалишта Јахорине и готово неупотребљиви.

Да је ријеч о бацању пара свједочи и чињеница да јахоринска три шестосједа (плус четири ски лифта и два двосједа), када раде, могу превести 10.000 хиљада скијаша у сату. То је наведено у Извјештају ОЦ Јахорина о пословању за 2013. годину.

О како сулудом бацању новца је ријеч, свједочи податак да је највећи просјечан број скијаша евидентиран у једном дану на Јахорини је износио 1193. Било је то у сезони 2012/13.

Посебна прича је да је базен за воду, са којег би се требало вршити осњежавање стаза, направљен на мјесту гдје нема воде. Сада воду повлаче из водовода Пале.

Све ово наведено је у стручним анализама које су у мом посједу.

Много тога је лошег и криминалног урађено у ОЦ Јахорина, па сам принуђен објавити комплетан досје у неколико наставака.

Најшокантније од свега је што је за спас ОЦ Јахорина потребно хитно обезбиједити нових 20 милиона КМ. Прецизније 19.478.057,50 КМ.

Милиони, милиони

У анализи узрока финансијског губитка, наведено је да систем за вјештачко осњежавање није могуће оптимално користити, ако се не обезбједи довољна количина квалитетне воде. Инсистира се да је неопходно истражити нове изворе воде, а за рјешавање овог проблема потребно је 400.000 КМ.

Студија за осњежавање комплетног скијалишта Јахорине указује да је за реализацију овог пројекта потребно још 4.578.057,50 КМ.

Да би се ријешио проблем скијалишта, вјештачко осњежавање треба да прати и наставак инвестиција у вертикалном транспорту, који према овој анализи захтјева нова инвестициона улагања у износу од 8.500.000,00 КМ.

Присутан је и проблем угоститељства, гдје се планира изградња угоститељских објеката на стазама у вриједности од 1.000.000 марака, док анализа тренутног стања хотела "Бистрица", каже да је за реконструкцију, према процјени грађевинског стручњака, неопходно уложити 5.000.000 КМ.

То је укупно 19.478.057,50 КМ потребних нових улагања у ОЦ "Јахорна".

И овим парама се ништа не враћа од милионских дугова у којима се налати ОЦ Јахорина.

Припрема преваре са обвезницама и губитак од 9 милиона КМ.

Трећа емисија обвезница путем ИРБ РС извршена је 2011. године у износу од 15 милиона КМ.

Ријеч је о конвертибилним обвезницама , што значи да је а.д. ОЦ Јахорина обавезна да Купцу обвезница, ИРБ РС, врати 15 милиона са каматом.

Пошто су средства уложена у пројекте који не дају задовољавајуће резултате, ОЦ не може вратити ИРБ средства, нити платити камату (око 2.5 мил КМ). ИРБ је тужила ОЦ Јахорина за наведени износ и добила судску пресуду у првом степену.

У питању је апсурдна ситуација у коју је доводена ИРБ РС.

Банка је већински управљач у ОЦ Јахорина и уједно највећи повјерилац. Банка је и дужник и повјерилац.

Сама од себе потражује новац и индиректно сама себе тужи. Пошто ОЦ Јахорина не може да врати средства, прибјегли су идеји да се овај новац конвертује у капитал. То је и јавно потврђено.

Намјера је да ОЦ Јахорина не врати новац Банци, већ да своју обавезу претворе у акцијски капитал (иако Банка већ има око 91 % капитала у предузећу), чиме се оштећује Банка за 15 милиона.

 Другим ријечима, умјесто да предузеће врати новац у кешу, идеја је да се новац прерачуна у безвриједне акције.

Занимљив је став Банке. Умјесто да одбије ову понуду, Банка пристаје на конверзију по реалној цијени - не да 1 (једна)  обвезница вриједи 1 КМ, већ да 1 (једна) обвезница вриједи 0,38 КМ, јер је, како то Банка наводи, “однос капитала и акције предузећа у омјеру 1:1 нереалан, због лоших финансијских резултата”.

Ако би се и ова конверзија у овом омјеру извршила (1:0,38 КМ), Банка би тада имала губитак од око 9 милиона КМ. У овом сегменту се у задњих пола године врши политички притисак од менаџмента ОЦ да се изврши конверзија.

За сада се конверзија није десила, али је усљед политичког притиска Банка морала да пролонгира наплату једног ануитетног купона у износу од 1.071.428,55 КМ на годину дана.

Учињено је то на основу Одлуке Владе РС о пролонгирању наплате потраживања по основу емитованих обвезница ОЦ Јахорина Пале. Влада је ту одлуку донијела након Закључка ИРБ којим се предлаже пролонгирање. Закључак је ИРБ донио 31.12.2014. године.

Овом одлуком Владе РС је створена апсурдна ситуација да Банка која је тужила ОЦ Јахорину и поред првостепене пресуде у своју корист одлаже наплату онога што је добила на суду. Тако да се Влада РС ставља и изнад Суда.

Оставка менаџмента

 Генерални директор ОЦ Јахорина Велибор Лазаревић и његова два најближа сарадника Горан Брчкаловић и Бранислав Лоловић поднијели су 08.12.2014. године Надзорном одбору оставке на своје функције.

Лазаревић је за генералног директора именован 06.03. 2014. године.

Само пар мјесеци му је требало да схвати да је ОЦ Јахорина у безизлазном стању.

“Као савјесни и одговорни руководиоци предлажемо да се одмах  након завршетка зимске туристичке сезоне 2014/15 приступи отварању стечајног поступка у ОЦ Јахорина, што се у овом тренутку са оваквим односом надлежних институција чини једином изводљивом солуцијом за рјешавање нагомиланих проблема”, наводе у свом писму руководиоци.

Они у оставци истичу да је ОЦ Јахорини неопходно одмах 8,2 милиона КМ како би наставили пословање.

Интересантно је да тврде и да су “Анализу стања у ОЦ Јахорина на датум 31.03.2014. са приједлогом мјера за излазак из кризе” доставили свим релевантним институцијама РС, па и директору полиције.

У тој Анализи дефинисани су незаконити послови, али нико ништа није учинио да се то и разријеши. Ни предсједник РС, ни премијер, ни Гојко Васић.

Учинили су све да криминал прикрију. (наставиће се)

Извор: Слободанвасковиц.блог