Дискриминација Срба у Хрватској

Такође се додаје да стопа истрага и процесуирање ратних злочина остаје на ниском нивоу.

Срби у Хрватској и даље се суочавају са дискриминацијом приликом запошљавања у јавном сектору и повраћаја станарског права, наводи АИ. 

Амнести подсећа и да је Уставни суд у јулу прогласио неуставном петицију за забрану ограничењу употребе језика мањина у јединицама локалне самупораве где најмање половина популације из редова мањина. 

Иако се петиција односила на читаву земљу, потписници - група хрватских ветерана, изричито је тражила забрану употребе двојезичних табли у Вуковару, подсећа АИ. 

АИ такође наводи да многи Роми и даље живе у подељеним насељима без сигурности поседа и уз ограничен приступ основним стварима као што су вода, струја, превоз. 

Ромска деца се суочавају са сегрегацијом у школама, а одрасли са дискриминацијом на тржишту рата због које значајно већа стопа незапослености међу Ромима у поређењу са другим етничким групама. 

АИ наводи да је подигнута оптужница против једног бивше члана хрватских оружаних снага за злочине током операције Олуја 1995. године. 

У марту је официр хрватске војске Божо Бачелић постао прва особа осуђена пред националним судовима за ратне злочине током операције Олуја, а у току су још два процеса за злочине током операција Олуја. 

Укупно осам припадника хрватских војних формација и 15 припадника српских налази се на суду због ратних злочина. 

Хрватска је, како се наводи, наставила да одуговлачи са усвајањем свеобухватног правног оквира који би регулисали статус свих цивилних жртава рата и њихов приступ одштети. 

У августу Хрватска је потписала регионалну декларацију о несталим лицима и обавезала се да ће спроводити мере ради расветљавања судбине 2.200 још увек несталих у Хрватској. 

Такође се додаје да су права породице несталих лица и даље угрожена због одсуства закона о несталим лицима. 

У извештају о Македонији, АИ наводи да се људска права све више ограничавају, као и да су односи између македонске и албанске популације нарушени насилним протестима. 

Такође се указује да македонске власти нису успеле да спрече и заштите Роме од различитих облика дискриминације, те да Акциони план о инклузији Рома још увек није примењен. 

У извештају се подсећа да је специјални известилац УН о слободи изражвања у априлу критиковао погоршање ситуације када је реч о слободи изражавања, плурализму и независности медија.