Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Вјерност је кључ 65 година дугог брака

<п>Стоја и Славко Павловић из Зворника обележили 65 година брака. Када се сродне душе нађу, не треба да "шарају" - каже Славко. Једно другоме смо најпотребнији и најмилији - рече нам Стоја</п>

Република Српска
Вјерност је кључ 65 година дугог брака

Стоја и Славко Павловић из Зворника обележили су вредан јубилеј - 65 година брака. Славко (85) и годину дана млађа Стоја венчали су се на Светог Трифуна, давне 1950. године. Уз свечарску торту коју су припремиле унука Драгана и снаје Зорица и Живка и уз шампањац и остале ђаконије, Павловићи су прелистали старе фотографије и сетили се свих оних лепих и мање лепих тренутака заједничког живота, и открили тајну толико година верности.

Обоје потичу из братуначког села Кравице, одакле су отишли давно, и селили се често, јер је Славко службовао као милиционер по многим местима бирчанске регије. Највеће богатство им је, како рекоше, што имају синове Драгана и Мију, петоро унучади и петоро праунука.

На прославу заиста вредног јубилеја стигли су и Стојини братанци и сестрићи, бројна фамилија, пријатељи и комшије.

Наздрављујући једно другом, рекоше нам да се сада воле више него икада раније.

- Свакоме бих препоручила да негују љубав у младости, да би дочекали старост која је тако лепа. У младости смо волели децу, а сада када су се сви разишли, једно другоме смо најпотребнији и најмилији. Нема се куда - рече нам бака Стоја.

Обоје су претрпели много тога тешког. Бежећи од усташа током Другог светског рата, као деца су пар година провели по домовима.

- Ја сам у дечијем дому за избегличку децу у Бањи Ковиљачи завршио четврти разред основне школе - прича нам Славко.

- Када се сродне душе нађу, онда треба да заједнички раде и живе. Не треба да "шарају" у младости, већ да имају једно друго. Да гаје поверење и љубав, да мисле о будућности за себе и своју децу - каже Славко.

Пожелели смо Павловићима да их служи здравље и да дођемо и забележимо њихову животну причу и после седамдесет година заједничког живота.

Извор: Вечерње новости

Коментари (1)

Јелена

Свака част, да је висе оваквих бракова.

Величина текста