Због кредита завршила на хитној

Испред улаза у њено двориште раднике Општинског суда у Тузли дочекале су некадашње Сабинине радне колеге, али и радници окупљени око Синдиката солидарности. Они нису дозволили њихов улазак у Сабинино двориште, а након што су судски извршиоци напустили улицу Меме Суљетовића, бившој радници Хотела Тузла је позлило.

Непосредно прије доласка радника Општинског суда у Тузли Сабина Омић је рекла како је жртва кредита који је заједно са 117 радника Хотела Тузла подигла како предузеће не би отишло у стечај.

"Подигли смо кредит јер нам је речено како ћемо сачувати хотел и радна мјеста. Када је дошло до приватизације хотела, ми смо га продали новом власнику који се обавезао да ће отплаћивати и рате нашег кредита. Међутим, ниједна рата није плаћена, а мој дуг банци је кроз камате и затезне камате нарастао на више од 30.000 КМ. Могу се убити, ја другог рјешења немам. Имам болесно дијете и живимо од моје минималне пензије", казала је Сабина Омић.

Њихов кредит, како истичу радници Хотела Тузла, требао је враћати словеначки РАМ инвест. Како обавезе према Хyпо банци нису испуњене, радницима који су подигли кредит долазе судски извршиоци који пописују имовину пред пљенидбу. У међувремену радници хотела воде правну битку са РАМ инвестом, који је отишао у стечај.

"Радници су, након што је РАМ инвест купио хотел, остали без свог власничког удјела, касније и без радних мјеста, али су им остали дугови које морају враћати. Ово је још један показатељ како правна држава у БиХ функционише у случају обичних грађана. Они који су починили привредни криминал и даље се слободно шеткају", каже Сакиб Копић, предсједник Синдиката солидарности.

Радници окупљени у дворишту Сабине Омић нису дозволили улазак у двориште судским извршитељима, а поручили су им како евентуалну казну требају адресирати на све њих, а не на Сабину Омић и да ће је они солидарно платити.

Случај Сабине Омић није једини. Са истим проблемом годинама се суочава још више од стотину радника Хотела Тузла, који су својевремено кредитом спријечили одлазак предузећа у стечај, а након приватизације су остали без власничког удјела, радног мјеста и фактички су постали социјални случајеви.

(Клиx)