12. март: Додик, Ђинђић, Ататурк...

Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рођен је 12. марта 1959. године у Лакташима. Додик је прво у два наврата био предсједник Владе, а од 2010. године је предсједник Републике Српске. Други мандат је освојио на изборима у октобру 2014. Први мандат као премијер на му је трајао од 18. јануара 1998. до 12. јануара 2001. Председник је Савеза независних социјалдемократа Републике Српске (СНСД) и једна од најважнијих политичких личности у послијератној историји Српске и БиХ.

Генерал Ратко Младић рођен је 12. марта 1943. године у селу Божановићи код Калиновика. Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Од 1965. је био официр Југословенске народне армије до њеног распада 1992. Од 1996. до 2011. године није био доступан јавности. Ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазареву код Зрењанина и тренутно се налази у Хагу.

12. марта 2003. године у атентату у Београду, испред сједишта Владе, убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић. Био је, како то воле рећи, први демократски премијер Србије, што наводи на закључак да Србија прије тога није имала демократске изборе. Његова влада изабрана је 21. јануара 2001. након демократских промјена и доласка на власт Демократске опозиције Србије (ДОС). За вријеме Ђинђића Хагу је изручен Слободан Милошевић, који је не дочекавши пресуду тамо умро, 11. марта 2008. године (на јучерашњи датум)

12. марта 1856 . рођен је Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа у два балканска и у Првом свјетском рату. Чин генерала Степа је добио је 1907., од 1908. је био министар војске. Након славне српске побједе на Церу, почетком Великог рата, у августу 1914. унапређен је у чин војводе. Под Степином командом изведен је пробој Солунског фронта и разбијена бугарска војска у Првом свјетском рату, што је допринијело капитулацији Бугарске у септембру 1918.

Чувени реформатор Турске и најзначајнија личност ове земље у посљедња два вијека Мустафа Кемал Ататурк рођен је 12. марта 1881. године. Под његовим вођством 1922. збачен је посљедњи султан Мухамед ВИ, а 1923. проглашена република чији је Ататурк био предсједник. Спровео је значајне реформе које су биле темељ за стварање модерне европске државе. Ататурк је иданас симбол модерне Турске, а на демонстрацијама против садашње власти које су прошле године букнуле у Истамбулу често су се могле видјети његове слике.

Извор: Контакт портал