Србија: Посљедња почаст херојима

На комеморативном скупу у Општој болници, поред чланова породица настрадалих, присуствовали су и највиши званичници градске управе, Здравственог центра, њихове колеге, пријатељи и познаници.

Градоначелник Новог Пазара истакао је на комеморацији да је у сарадњи са локалним привредником, власником компаније “Квеле”, решено стамбено питање за породицу Љајић, а да ће Град настојати да обезбеди стални посао за Мирослављеву супругу, Виолету.

- Џевадова главна брига је била да обезбеди својој породици кров над главом, а разумевањем нашег успешног привредника, решено је то питање и његова жена неће морати и о томе да брине. За супругу Миће Веселиновића ћемо обезбедити посао, тако да ће моћи лакше да одгаја децу, иако ће и Град, колико је у могућности, помагати – рекао је Махмутовић и додао да Град неће заборавити ни породице настрадалих пилота.

Комеморативни скуп у болници у Новом Пазару

Дирљивим говором од својих сарадника и колега, опростио се и начелник Службе анестезије доктор Нермин Душтинац који је истакао да ће њихова деца једног дана са поносом моћи да кажу да су им очеви били хероји свог времена.

- У земљи у којој је нормално да деца рађају децу, где киша одсече један крај од света, где шест јунака у борби за један петодневни живот постају птице без крила у вишедеценијски старом хеликоптеру постоје и људи који су спремни да се жртвују за друге, који воле, јер знају да љубав може спасити свет – сетним гласом са благом дозом огорчења говорио је Душтинац.

Он је додао и да у Србији и даље “има појединаца спремних да положе свој живот у име хуманости иако је било важније где ће хеликоптер слетети, него да ли ће уопште слетети”.
 
Директор Опште болнице Мирсад Ђерлек оценио је да је погибија Љајића и Веселиновића највећа трагедија у историји ове здравствене установе.

Туга у селу Лукаре

- Туга се надвила над нашом болницом, Новим Пазаром и Србијом. Они су златним словима уписали своја имена у историју болнице, града и државе и њихова дела ће се вечно памтити.

Након комеморативног скупа, Љајић и Веселиновић сахрањени су у својим родним селима, Дугој пољани и Лукарима.

Мирослављева мајка Добринка, са штапом у рукама, кретала се полако, заједно са супругом Ратком, снајом Виолетом, унуцима и ћеркама у километарски дугој поворци ка сеоском гробљу.

Мајка Добринка са штапом на челу колоне

- Убиј ме брате, да не живим више, да ме нема када нема мог Мића, мог јунака – запомагала је мајка, обраћајући се свом брату који ју је придржавао да се не сруши од бола.

Пре тога, клањањем џеназе у новопазарској Хајрудин џамији његови рођаци, пријатељи, познаници, грађани Новог Пазара, Сјенице и Тутина одали су последњу почаст Џеваду Љајићу.

Клањање џеназе у Хајрудин џамији у част Џевада Љајића

Пар сати касније, он је сахрањен на гробљу у родном селу Дуга пољана, на Пештерској висоравни.

Поред хиљада грађана, сахранама су присуствовали и челници локалне самоуправе, здравственог центра, као и делегација председника Србије Томислава Николића у чије је име на гробове погинулих венце положио Милорад Симић.

Извор: Блиц