Младићев тјелохранитељ не смије доћи у БиХ

Некадашњи официр војне полиције био је задужен током рата у Босни и Херцеговини за безбедност генерала Младића и адмирала Љубише Беаре, тврди бечки дневник "Курир" додајући да он сада живи у Салцбургу и да је затражио азил.

Савезна служба за азил првобитно је одбила његов захтев за добијање азила уз образложење да је Босна и Херцеговина безбедна трећа држава и да наводно непримерно понашање појединих полицајаца није разлог да се тврди да у читавој држави нема заштите.

Против те одлуке Емир Ј. је поднео жалбу Административном суду и добио пресуду у своју корист, у првој инстанци, али само из формално-правних разлога, прецизира "Курир".

Случај сада мора поново да буде размотрен пред Службом за азил, а "Курир" истиче да је под знаком питања да ли ће Емир добити позитиван одговор. Док се то питање не реши, Емир ће и даље добијати основну помоћ државе Аустрије, а његовог адвоката плаћаће једна невладина организација.

Емир је 1987. године постао професионални војник тадашње ЈНА у којој, како указује "Курир", није било важно ко припада којој вери и у његовом батаљону војне полиције било је Хрвата, Бошњака, Срба и Албанаца.

Његов шеф, адмирал Љубиша Беара, по старој традицији у доба Јосипа Броза Тита, такође није имао проблем с тим и они су, према писању "Курира", заједно прошли рат у Словенији и Хрватској, а 1992. године, када је дошло до ескалације стања у источној Босни се у њиховом односу ништа није променило, чак напротив.

Након што се породица Емира у родном Братунцу нашла између два фронта, Беара је наредио својим људима, у једној акцији командоса, да његове рођаке пребаци преко Дрине.

Та акција, подсећа лист, биће касније значајна пред Хашким трибуналом.

Након повлачења ЈНА из Босне Беара се нашао у генералштабу Војске РС под командом Младића, а са њим и Емир, који је био надлежан за екипу телохранитеља два генерала.

"Курир" преноси и да Емир тврди да није присуствовао масакру у Сребреници због чега је Хашки трибунал трагао за његовим штићеницима који су се успешно крили више од једне деценије.

И за телохранитеља Емира је ситуација у сопственој земљи, како је рекао Служби за азил у Аустрији, постала непријатна.

Као муслиман, који је штитио српске ратне злочинце, није могао да се нада симпатијама у сопственом народу, а код Срба је као муслиман "имао лоше карте у рукама".

Навео је, такође, да је маја 2000. године његов аутомобил дигнут у ваздух и да је био нападнут у једном кафићу у Сарајеву, када је и повређен, а две године после бекства је извршен напад на аутомобил његовог оца.

"Курир" даље указује да је 2004. године Србија своју политику усмерила у правцу ЕУ, те је Беара натеран да се преда Хашком трибуналу.

Запленом имовине је Србија 2006. године започела потрагу за Младићем, а Емир, иако против њега "није постојало ништа званично", побегао је у Аустрију, где је поднео захтев за добијање азила, а у образложењу навео да је због свог деловања у војсци у БиХ сматран издајником и да му прети смрт.

Он је тврдио да се обратио за помоћ босанској полицији, која му је само рекла да "сада мора да одговара за шта је чинио".

Иначе, Емир је био сведок одбране Беаре пред Хашким трибуналом, која је евакуацијом Емирове породице покушала да докаже да адмирал не мрзи патолошки муслимане.

Беара је, подсећа лист, осуђен због учешћа у ратном злочину, на доживотну казну затвора.

Извор: Тањуг