За срце је најбоље брзо ходање

БАВЉЕЊЕ спортом је главна заштита од срчаног удара и кардиоваскуларних болести, а редовно вежбање кардиолози препоручују чак и пацијентима који су прележали инфаркт.

Физичка неактивност је један од фактора ризика за развој атеросклерозе и коронарне болести. Доказани су повољни ефекти физичке активности у превенцији коронарне болести. Студије су показале да особе са добром физичком кондицијом имају два пута мањи ризик од појаве кардиоваскуларних болести, чак и у присуству главних фактора ризика: артеријске хипертензије, шећерне болести, пушења, гојазности.

Да бисте вежбањем срце што дуже одржали виталним, пре свега урадите лекарски преглед. Чак и ако сте потпуно здрави, не можете знати са сигурношћу како ваш организам реагује на оптерећење и напрезање карактеристично за тренажни процес. Преглед подразумева мерења и тестирања параметара на основу којих се утврђује ниво физичке спремности и израђује адекватан тренажни програм.

Особе које су цео дан активне кроз различите активности, као што су чишћење, вртларење или шетање, троше више калорија и уопштено су здравије од особа које дневно вежбају од 30 до 60 минута, а остатак времена седе.

Интервални тренинг - Одличан је за превенцију срчаних болести и дијабетеса, за мршављење и повећање физичке кондиције. Комбинујте кратке интервале вежби високог и ниског интензитета. На пример, шетајте полагано три минута, а затим један минут брзо трчите. Повећање и смањивање броја откуцаја срца поспешује функцију срца, сагорева калорије и помаже у потрошњи масти и елиминацији сувишног шећера из крви.

Аеробне вежбе - То су вежбе за цело тело, а не стварају притисак на зглобове. Њима се подстиче рад свих мишића, срца и целокупног крвног система. Ролање, пливање, шетање, плесање, трчање и вожња бицикла су само неке од аеробних вежби.

Вежбе снаге - Јачањем мишића ћете смањити оптерећење срца. Вежбе снаге радите са теговима. Изаберите оне вежбе које подстичу рад већег броја мишићних група.

Вежбе за труп - Вежбама за труп ћете ојачати мишиће трупа, повећати флексибилност и равнотежу. Смањићете оптерећење кичме и подстаћи правилно држање. Правилним држањем ћете омогућити несметано циркулисање крви и на тај начин олакшати рад срца.

Јога - Јога регулише ниво крвног притиска, због чега крв лакше циркулише телом, и смањује оптерећење срца.

ОД 3 ДО 6 КИЛОМЕТАРА НА ЧАС
ФИЗИЧКУ активност треба упражњавати у преподневним или вечерњим часовима, пре вечере или пре спавања. Активност не треба обављати у неповољним атмосферским условима (када је температура нижа од нуле или виша од 30 степени Целзијуса, влажност ваздуха већа од 70 процената), после обилних оброка, узбуђења, узимања алкохола или у току акутних инфекција. Пешачење, које се најчешће користи, треба упражњавати у природи. За особе старије од 60 година препоручује се брзина ходања од три до четири километра на час, а за млађе од четири до шест километара на час.

Извор: Новости