РТРС је дужан БХРТ пет милиона марака

Додао је и да Одбор РТВ система већ три мјесеца чека да Управни одбор РТРС-а да подршку моделу прикупљања РТВ таксе путем Електропривреде БиХ како би модел био пуштен у оптицај. Обавезе РТРС-а према БХРТ-у износе близу пет милиона марака.

Парламентарна скупштина БиХ није успјела пронаћи рјешење за проблем наплате РТВ таксе. Посланици Хрватске демократске заједнице БиХ искористили су расправу о јавном РТВ систему да би поново на дневни ред наметнули питање увођења трећег продукцијског канала, на хрватском језику, те тиме на етнички дефинисаној бх. политичкој сцени ставили у други план озбиљан проблем везан за финасирање јавног РТВ сервиса БиХ. Према Закону о јавном РТВ систему, дозвола којом је регулисано наплаћивање РТВ таксе важи до 26. априла 2015. године.

Бх. законодавци такође отворено позивају грађане да не плаћају РТВ таксу, а једна од њих је и замјеница предсједавајућег Представничког вијећа ПС БиХ и посланица ХДЗ-а БиХ у Представничком вијећу Борјана Кришто која је казала да Хрвати у БиХ не плаћају и не требају плаћати РТВ таксу јер постојеће јавне сервисе не доживљавају као своје.

Генерални директор БХРТ-а Мухамед Бакаревић рекао је да је БХРТ јавни сервис свих народа и народности БиХ, те да су у њиховим програмима једнако заступљени језици свих конститутивних народа. Такође, додао је да је у тим случајевима ријеч о страначким паушалним изјавама које руше јавни интерес БиХ.

"Тврдња представника ХДЗ-а БиХ не стоји, изузев ако они не мисле да требају имати програм који ће бити емитован 365 дана у години само на хрватском језику. БХРТ то не може јер ми смо јавни сервис на нивоу државе и морамо задовољити интересе и потребе свих народа и народности. Паушалне изјаве без приједлога мјера не могу коментарисати јер то су изјаве које руше јавни интерес и доводе запослене у јавним сервисима у незавидну позицију. Чисто сумњам да су то најзначајнији интереси народа које заступају", рекао је Бакаревић.

С обзиром на то да све већи број корисника фиксне телефоније у БиХ користи услуге кабловских оператера многи на овај начин избјегавају плаћање РТВ таксе. Бакаревић сматра да је садашњи модел прикупљања таксе погубан за јавне сервисе јер је појавом кабловских оператера дошло до осипања претплатника.

"Када је закон донесен 2005. године кабловски оператери нису ни постојали. Они су се појавили `у озбиљној мјери' од 2009. године и од тада је почело осипање броја претплатника. Од тада почињу проблеми јавних сервиса који су озбиљно ескалирали и довели јавне сервисе у изнимно тешку ситуацију. БХРТ једностано не влада својим приходом. РТВ таксу прикупљају РТВ ФБиХ и РТРС кроз инкасо службе. РТВ ФБиХ уплаћују нешто што прикупе, док РТРС не уплаћује ништа. Од 2005. године РТРС није уплатио БХРТ-у ни марку. Њихове обавезе према нама износе близу пет милиона марака", казао је Бакаревић.

Он је додао да је Одбор РТВ система разматрао начин наплате РТВ таксе преко Електропривреде БиХ, те да су подршку таквом начину прикупљања РТВ таксе дали Управни одбор БХРТ-а и Управни одбор Федералне телевизије.

"Чланови Управног одбора РТРС-а били су на сједници Одбора система и нису имали примједби, али су замолили да формално то проведу кроз своју сједницу Управног одбора. Ми већ три мјесеца чекамо да то формално проведу и дају подршку новом моделу, након чега бисмо га могли пустити у оптицај", рекао је Бакаревић.

Он је истакао да ће се трудити да јавни сервиси никада не постану ГРАС, односно сервиси у којим се не плаћају доприноси, порези и не исплаћују плате.

"На који ћемо начин то урадити још увијек не знам. Надам се да ће бити сензибилитета телеком оператера који су до сада прикупљали РТВ таксу да наставе у пријелазном периоду до краја године то радити и да нам се отвори могућност да нађемо коначно рјешење. За нас половична рјешења, каква имамо данас, нису рјешења. Ми ћемо, ако будемо присиљени, позвати грађане да нам помогну, а видјећемо да ли ће грађани стати уз нас исто као што смо ми стали уз њих у ситуацијама када ствари нису функционисале у држави", поручио је Бакаревић.

Опште је познато да БХРТ већ дуже вријеме ради у тешким условима, због чега је менаџмент БХРТ-а недавно најавио смањење плата запослнима за 15 одсто, што је резултирало протестима. Бакаревић истиче да БХРТ не влада основним приходима, те да су због тога принуђени узимати у обзир различите мјере штедње.

"Договорили смо се да не идемо у радикалне мјере смањења плата. Ми не владамо основним приходом, али ћемо кроз мјере штедње гледати да на сваки начин побјегнемо од корекција плата. Имамо комуникацију и са једним и са другим синдикатом", закључио је генерални директор БХРТ-а.

(Кликс)