Човек који је преживјео 382 дана без хране

Ретко ко се сећа приче из 1966. године објављене у једном америчком дневном листу о 26-годишњем Ангусу Барбијерију који је гладовао 382 дана.

“Осим што сам помало слабашан, не осећам никакве последице”, рекао је он тада новинару.

Лекар који је надгледао његово гладовање, објавио је студију случаја 1973. описујући не само његов губитак килограма – од 206 кг до 81 кг – него и колико је витаминска суплементација играла улогу у његовом преживљавању. Такође, писао је и о томе како је његов пацијент имао столицу, у најгорим периодима, на сваких 48 дана.

Ако причу посматрамо из данашње перспективе, тешко је оценити шта је у њој необичније: лекаров закључак да је “гладовање успешна терапија”; његова захвалност барбијерију за “ведру сарадњу и непоколобљиву вољу да постигне нормалну фигуру”; или пасус који описује “пет смртних случајева током лечења гојазности изазваних потпуним гладовањем”.

“Мислим да данас не бисте могли да објавите такву студију”, каже Криста Варади, професор Универзитета у Илиноису, која проучава гладовање последњих 10 година.

Варади сматра да би таква студија кршила Хелсиншку декларацију која је успоставила смернице за експерименте над људима с нагласком на “добробит субјекта”.

Иако је Барбијеријев лекар Вилијам К. Стјуарт очигледно мислио да чини услугу свом пацијенту, пружајући му помоћ у његовој мисији да постигне “нормалну фигуру”, ни један савремени универзитет не би превидео велики ризик од гладовања.

Било како било, Барбијери је уписан у Гинисову књигу рекорда као човек који је, барем у документованој историји, најдуже гладовао.

Извор: Б 92