Дијабетес, чир и инфаркт су последице стреса

Важна животна лекција: научи како да те ситуација не “поједе” и дуже ћеш живети

Начин на који перципирате стрес утиче на ваше здравље. Људи који су у стресним ситуацијама пронашли шансу за напредак и раст обично избегавају стресне симптоме и тада стрес постаје корисна активност. Неки истраживачи чак тврде како благи стрес продужује живот.

Повремени и тренутни стрес има и добре стране: Смањује ризик од неких болести

Благи и краткотрајни стрес некада није лош јер убрзава процес опоравка, па је логично да претпоставимо како уједно успорава старење. Акутни краткотрајни стрес повезује се и са смањеним ризиком од дијабетеса, болести срца, рака и Алзхеимерове болести.

Кад стресирани мозак полуди, активира и центар за свраб

У стресним стањима одрасли мушкарци чешће губе слух или им звони у ушима јер се због стреса луче хормони који штетно делују на кохлеарне рецепторе у уву. Исто тако, ако радите много, без одмора, у мозгу може да се активира центар за свраб, па учестало чешкање по телу или коси може да изазове осипе и друге кожне болести.

Ризикујете слабији имунитет па и хроничне болести

Предуг је попис физичких симптома којима је узрок стрес. Он може да има пресудан утицај на исход борбе против канцерогених обољења, континуирано да ослабљује ваш имунолошки систем и срчани мишић, као и да повећава ризик од можданог удара. Деца која проживе неку стресну ситуацију, научно је доказано, брже старе.

Извор: Б 92