У Републици Српској смрт бржа од посла

Млади у Српској све мање вјерују у обећања власти. Тврде да се посао не добија преко Бироа него преко везе. 

Смрт је била бржа од позива за посао. Чекајући запослење на бироу рада у Српској је прошле године умрло 558 особа. Тако је сваког мјесеца са евиденције Републичког завода брисано 46 особа.

Негативан тренд могао би се наставити узме ли се у обзир чињеница да је крајем марта на списку Завода било више од 20 хиљада оних који чекају на посао дуже од 10 година.

Рекорд је,  оборио Слободан Трбојевић. Механичар по струци.  На биору је чак 30 година. Позив и посао није дочекао.  

Да нема ништа од тога слаже се и Жељко Дивјак. Сваког мјесеца је на Бироу. Од Завода каже има вајде само када је у питању здравствено осигурање.

Да је тешка ситуација мисли и армија оних који су незапослени, а њих је више од 142 хиљаде. Тај број је мањи за око шест хиљада у односу на јануар прошле годин,е али је и даље превише оних који су на бироу. Како смањити тај број – јасног одговора нема.  План постоји али не и реализација. Правдања и објашења зато не мањка али личе на сва претходна.

Бољитка неће бити све док се не промјени уписна политика – одговарају из Конфедерације синдиката.
Незапосленост ће, кажу, бити смањења тек када образовање буде усклађено са тржиштем рада.

На списку незапослених има и доктора наука и  преко 400 магистара. Професори математике или физике на посао чекају у просјеку три мјесеца и брже ће се запослити од фармацеута, социолога или биолога који на посао чекају и до 2 године. Из Владе поручују да ће чекања и незапослености бити све мање, захваљујући новом Акцином плану. Међутим, мало ко вјерује у обећања.

За сада у Влади нико не спомиње хоће ли доћи до измјене уписне политике, али обећавају да ће се новим Законом о раду дефинисати дужина чекања на Бироу. Ако је судити по томе, они који већ мјесецима и годинама чекају – чекаће и даље јер прича о новом Закону о раду још је само прича јер усглашених ставова и договора нема ни на видику.

БН ТВ