Глобалној економији пријети банкрот

Када се сабере негативна каматна стопа у еврозони, она износи два трилиона евра у хартијама од вриједности - наводи британски "Телеграф." Такво стање ствара додатни терет за макроекономску ситуацију и пријети финансијској стабилности еврозоне.

Од када је Европска централна банка покренула политику смањења негативног темпа раста државних облигација, оне су постале као лавина - наводи лист.

Ако се гледа свака држава посебно, статистика је још гора. Према подацима инвестиционе банке "Џефрис", скоро 70 одсто њемачких облигација има негативни принос, а у Француској је тај показатељ 50 одсто.

Шпанија прије неколико година није била у стању да отплаћује своје обавезе, а њен негативни показатељ је износио само 17 одсто. "Телеграф" пише да у свјетској економији постоји велики број забрињавајућих сигнала. Порастом потражње у економији, она постаје све зависнија од повећања дугова држава.

Финансијска криза требала је да ликвидира "кредитни мјехур", али је мало знакова да ће се ситуација развијати у том смјеру. Џозеф Штиглиц, добитник Нобелове награде за економију и професор Колумбијског универзитета, упозорава да је само у Г7 обим државног дуга повећан за скоро 40 одсто, а то је 120 одсто укупног БДП-а од почетка кризе.

У исто вријеме, општи дуг приватног нефинансијског сектора већи је за 30 одсто. Централне банке једна за другом, с циљем борбе са негативним тенденцијама, почињу да штампају новац. Тако су поступили у САД, Енглеској, Јапану, а сада и у ЕУ.