Милићи: Поносна мајка на гробу сина

Пуних 16 година након завршетка рата ова поносна мајка није знала шта се десило са Олегом, а потврду о његовој смрти добила је када је видјела његово име на списку погинулих који је објављен у књизи Олега Ваљецког "Бели вукови – Српски дневник руског добровољца 1993-1999.".

Петровна је новинарима изјавила да је Олег у Републику Српску дошао у октобру 1994. године из Доњецка да би заштитио православни народ.

"У априлу 1995. године био је рањен и тада је дошао кући на одмор. Док је био кући предлагала сам му да се не враћа, међутим он је био одлучан да се врати, јер је тако обећао својим друговима", рекла је Нина Петровна.

Након завршетка рата Нина је одлучила да дође у Републику Српску и увјери се шта се догодило са њеним сином. Сазнала је да се Олег приликом доласка у Српску пријавио као Олег Славин. Већ тада је, по презимену, претпостављала да је то њен син, јер је Славин био надимак Олегова оца.

На споменику на милићком гробљу уписано је и презиме Славин.

"Да би се увјерила да се ради о мом сину затражила сам да се обави ДНК-а анализа, претходно добивши дозволу од свештеника. Анализа је показала да се ради о мом сину", каже Нина Петровна.

Она је рекла да је поносна на свог сина и веома је близу одлуке да се пресели у Републику Српску и с тим циљем почела је у Бијељини да учи српски језик.

"У Републици Српској сам већ четврти пут и жељела бих да будем што ближе овом народу, да осјетим његову културу. Овдје гдје год да кренем окружена сам топлином и пажњом и на томе сам вам захвална", рекла је Нина Петровна.

Данашњој комеморацији у Милићима присиствовали су и предсједник милићке Скупштине Зоран Кипић, предсједник Борачке организације Милићи Драгољуб Ђуричић, те секретар бијељинског Удружења грађана српско-руског пријатељства "Завет" Слободан Трифковић.

Учесници комеморације посјетили су и спомен собу милићким борцима Војске Републике Српске погинулим у протеклом рату.

Извор: СРНА