Дјеца највише вјерују кућним љубимцима

Психијатар Мет Кеселс са Универзитета Кембриџ, који је десетогодишње истраживање спровео на стотину породица у Британији, каже како се премало пажње посвећује значајној улози кућних љубимаца у емоцијама младих особа.

С обзиром на број развода у САД већа је вероватност да ће деца живети с кућним љубимцем него с властитим оцем, показују истраживања по којима две трећине деце живи с очевима док четири од пет породица са школском децом има кућне љубимце.

Кеселс каже како су људи повезивали кућне љубимце с дечјом игром и нису то разматрали као емотивни однос.

Његово истраживање показује да деца суочена с емотивним тешкоћама попут развода, болести или разних нестабилности посебну важност дају љубимцима.

„Та деца не само да се траже подршку од љубимаца кад су суочена с тешкоћама него то чине и чешће него што се окрећу властитој браћи или сестрама. То се догађа иако знају да њихови кућни љубимци не разумеју шта им говоре“, каже психијатар.

Истраживање показује и да деца имају чвршће везе с љубимцима него с вршњацима.

Такви односи, посебно кад се ради о вези девојчица и паса, подстичу друштвеније понашање попут помагања, дељења и сарадње.

Љубимци имају и терапеутски учинак јер играју улогу особе која слуша и саосећајнији су свакако у односу на записивање проблема у дневник, каже Мет Кеселс.

Извор: РТС