Иванић у Москви: Планиран сусрет са Путином

Сви су они исти неће се ниста промјенит, да народ изађе на улицу несмију а и неце а други користе да се обогате све на неки нацин преко народа, дизу кредите стокаке који народ враца а будале и даље руководе на крају крајева нароод је нај веца будала.

Још нама треба Милорад док црно иза нокта не поједемо. А проблем ће сигурно ријешити цијена авионске карте предсједавајућег Предсједништва. А да није отишао био би највећи издајник и продана душа.

У један авион или аутомобил или било које друго превозно средство, из безбједносних разлога никада не сједа више политичара. Јер, ако се, глухо било, деси незгода па се авион сруши, одоше онда и сви политичари одједном, изгинуше. А народ оста обезглављен, и куд је приспио без вођа својих, поглавица врлих. Оста државно или пак ентитетско кормило без кормилара, како онда брод увести у мирну луку. Ето, на све треба мислити.

Битно је да обојица иду на рацун порески обавезника.Приватно ил редовном линијом мицемо то платити.А за економију постоји ММФ којице наса дијеца платити.Тако дасе небринемо око тога.

А Миле Радишић? Докле је стигла "црвена потјерница"? А Шкрбић? А остали?

Битно је да су од обојице авиони техницки исправни..

Немојте ици толики мислице Путин колико има то БиХ преседника замантаце се цовјеку а и казаце ови хоце сигурно пара.РЕСИСЕ БЕДЕ ПУТИНУ НАПУРИ ТО.

Господин Иванић је Предсједавајући Предсједништва Државе БИХ, а ипак је у Москву отишао редовном линијом, а не као Додик приватним авионом. Ја да сам на мјесту предсједника Николића неби ни једнога примио у тај авион.

Поздрављам одлуку гос Иваница да присуствује паради у цаст 70 година од дана побједе над фасизмом.Да смо онакви какви нисмо могли су заједно да одлете и Иваниц и Додик са Николицем,немамо псра за бацање.

И он отисао у москву, јуце и Додик, па зар нису могли о једном троску, ста се ради, да ли је ово могуце, једна дрзава 28 предсједника, свако својим путем иде, народе БиХ зар не моземо сви да се ујединимо и све могуце институције, странке, кантоне, ентитете, све сто стоји измедју нас да срусимо и да поставимо само једног небитно кога, па знате ли колико би дневно новца се устедило на тај нацин, а да ратове оставимо иза себе, те неке годисњица овог годисњица оног, спомен овим, спомен оним, казе годисњица града тамо неког, па колико тих градова, ајмо народе то све срусит, могли би да напривимо дрзавицу као из бајке, да нам сви завиде, насим природним богаствима. Како хоцете, умријецу али то доцекат нецу.

Два велика државника!