Да ли је друштво морално посрнуло?

Неко је очигледно ријешио разорити сваку трунку морала. Главни непријатељи су му породица, нације, државе, имовина и вјера. Готово све институције већ су разорене, остаје једино, промоција неморала, представљајући га као нешто што је “ИН”, а морално као нешто немодерно и заостало. Када је то кренуо наш морални суноврат...

“У нашем народу је дошло до огромне атеизације, у сред једног система. Традиционалне вриједности су пољуљане и самим тим је дошло до релативизације моралних вриједности до дана данашњег, а поготово у вријеме ратних збивања гдје је то свакако кулминирало”, истиче старјешина храма Светих апостола Петра и Павла, Миран Гавриловић.

“Криза морала настаје онда када се морал магинизује, када више не постоји у друштвеног макросфери”, додаје професор социологије и филозофије Зденка Томановић.

Себичност је такође једно од обољења нашег друштва, истиче доктор неуропсихијатрије Васика Драшковић.

“Мало нас је који размишљамо исправно, који размишљамо морално и који мислимо на друге”, каже неуропсихијатар Васика Драшковић.

Одговорност за то што смо изгубили моралност је у свима нама, као што је одговорност на свима нама и исправка таквог стања, додају саговорници.

“Ми имамо проблем што оне институције које су задужене превасходно за обликовање јавног мњења и морала заказале. Ту прије свега мислим на породицу као институцију свих нас, а потом и на образовни систем чија је одговорност, можда највећа”, напомиње асистент Правног факултета Димитрије Ћеранић.

На крају, у бурним превирањима гдје једни губе, а други добијају остаје нам да се боримо за макар мале искораке у правцу достојанственог и цивилизованог живота.

То се неће десити уколико само моралишемо и упућујемо сјетне погледе у прошлост. Увек је тешко време и увек је криза морала, али је увек и прилика да постанемо и останемо људи, закључују гости “Изазова”.

(БН ТВ)