Шарић прао новац преко "Бобар банке"

Да је Ињац анализирала активу биланса стања, знала би да је исказана вриједност супротна прописима Агенције чији је она директор. Радом Тужилаштва можда се и сазна колика је штета причињена након пропасти банке, а она се тренутно процјењује на 289 милиона. Преко “Бобар банке” ишле су и уплате Дарка Шарића из Америке према Београду, за станоградњу.

Електропривреда Херцег Босне из Мостара орочила је у “Бобар банци” пет милиона марака па сад за враћање новца тужи Агенцију за банкарство, јер их није упозорила на могући крах банке.

Акционаре “Бобар банке” лично је ангажовао Гаврило Бобар, тако да из кредита које им је пласирао купе удио у банци, а дио задрже за себе. Самим тим што су добили улогу акционара, кредите нису враћали. Примјер су браћа Лијановићи и фирма ЗДИ продукт. Од 5,7 милиона кредита, милион су уложили у акције, а остатак нису враћали.

Горан Томић, власник фирме “Унис” из Дервенте, од 10 милиона кредита, два је усмјерио у акције “Бобар банке”.

Банка је прала новац и преко радника. 193 радника “Бобар банке”, колико је затечено након увођења принудне управе, суочили су се и с дугом за који тврде да нису направили. На њихова имена подигнути су кредити у износу око шест милиона.

Тај новац тврде да нису видјели, а судећи по документацији која је фалсификована, одлазио је у туђе џепове.

Покојни Гаврило Бобар прије двије године обавијестио је Славицу Ињац, директора Агенције за банкарство, да у трезору “Бобар банке” недостаје 9.968.349,90 КМ, те да је први нестанак 60.000 марака забиљежен пред крај 2009.

Агенција, Министарство финансија, нити било која друга контролна институција није била вољна да те наводе провјери. Да је то учињено тада, штета по депоненте, али и Републику Српску била би неупоредиво мања.

Шта је морала видјети Славица Ињац?

Да је жељела анализирати активу биланса стања, или да се упусти у аналитику потраживања по основу датих кредита само у прошлој години, знала би да је исказана вриједност превисока и супротна прописима Агенције.

Ако Славица Ињац није видјела биланс стања за 2014. не ослобађа је одговорности чињенице наведене у финансијском извјештају пословања банке у 2013. гдје је јасно исказан губитак од око 18 милиона КМ, већином настао у претходним годинама.

Ипак, искњижавање активе од 12 милиона у 2014. години, те 5,7 милиона прихода који није наплаћен од продаје некретнине повезаном лицу, као и отписивање потраживања дужницима с којима су закључивани репрограми, створили су привид да се банка извлачи из дубиозе.

Међутим, оперативна добит до 30. септембра 2014. од око четири милиона само је кап у мору и оног фризираног губитка од раније. План није успио и услиједила је пропаст.

Директор Агенције за банкарство, али и Министарство финансија, знали су да је укупни депозит у банци смањен након што је објављен и овако фризиран финансијски извјештај.

Одговорност потеже и то да је банка до краја септембра 2014. имала концентрацију кредитног ризика од 211 милиона, готово три пута већу од дозвољеног.

Ако је и овај податак превидјела, Агенција за банкарство морала је знати да у укупној концентрацији ризика највеће учешће има Групација Бобар којој је пласирано 57 милиона марака, док је по важећим законима изложеност према једној групи повезаних лица лимитирана на 9,8. милиона.

Поред власника и управе, највише је крива Агенција за банкарство која, на крају, није на вријеме увела принудну управу и тако бар нешто спасила, а што је учинила тек крајем октобра 2014.

На истој линији знања, а не чињења су и Добрила Дринић, Радмила Стојнић, Срђан Амиџић и Жељка Стојичић, чланови Одбора за финансије и буџет НС Републике Српске, који се противе да се Славица Ињац позове на саслушање пред скупштинским одбором поводом “Бобар банке”.

На тај начин предмет је прешао у надлежност Тужилаштва БиХ, које је наложило Сипи изузимање документације у филијалама “Бобар банке” у Бањалуци, Бијељини и Требињу.

Можда се и сазна колика је штета причињена након пропасти банке, а сада се процјењује и на 289 милиона, од чега је 59 милиона спорних потраживања. Извјештај, и то онај о лошим кредитним пласманима, потребан је и Министарству финансија - ако мисли да добије нову траншу од ММФ.

Извјесно је да су из “Бобар банке” на различите начине извучене десетине милиона марака. Тврди се да се само дио од око 20 милиона односи на банку у Русији која је размјењивала лажне банкарске гаранције. “Бобар банка” имала је одобрење за рад и у Србији и Хрватској, али нико још није објавио податке да ли се и колико средстава налази у тим земљама.

Саво Шеваљевић, бивши привремени управник, наложио да се активира гаранција дата банци у Русији али је она, уз опаску да се ради о непостојећој валути, одбијена.

Документацијом коју је полиција изузела од “Бобар банке” доказано је да су Марко Дабовић и Душко Керкез, на основу фиктивних уговора о консултантским услугама, омогућили трансфер новца између компаније “Лафино траде”, власника Душка Шарића, и офшор компаније Дарка Шарића Дигвисион ЛЛЦ из америчке државе Делавер.

Циљ овог, као и сличних трансфера, био је да се нелегални новац убаци у финансијске токове и укључи у разрађени ланац продаје и куповине предузећа.

Тако је 4,3 милиона марака из Бијељине пребачено у Београд, на рачун фирме “Модерн Реал Естате”, а за куповину још једног предузећа. Што није једина трансакција “Бобар банке”. Истим путем прошла је много већа сума Шарићевог новца која је завршила у фирми “Данзо” за изградњу станова у Београду.

Главобоља због пропасти банке прошла је 12.000 клијеата, којима су исплаћени депозити у износу до 50.000 КМ. Рјешење је нађено и за 7.000 пензионера из ФБиХ и 5.000 из Републике Српске који су преусмјерени да пензију примају преко других банака.

Међутим у проблему су остали сви остали, јер осим потврде да им банка дугује средства - даљу помоћ немају.

Мала је помоћ и у продаји имовине пропале банке јер су само од продаје банкомата и дневно-ноћних трезора прикупили 65.000 КМ, док је за намиривање исплате Агенцији за депозите потребно око 80 милиона.

Наплатом тих 80 милиона марака, Славица Ињац и Зоран Тегелтија покушали су да се осигурају од одговорности, али с обзиром на то да је изузимањем документације Тужилаштво БиХ кренуло да истражује тешке криминалне радње које су се одвијале преко “Бобар банке”, и ту су закаснили.

Извор:Фактор