Колапс јавног сектора у Српској

Један од најупадљивијих су дуговања здравствених установа за доприносе, па су сами здравствени радници дошли у ситуацију да немају овјерене здравствене књижице. Само у прошлој години њихов дуг према фонду ПИО нарастао је са 34 на 60 милиона марака, па је потезима ресорног министарства наређено да здравствене установе морају редовно измиривати обавезе, или ће им се за исти износ умањивати уплате из Фонда здравственог осигурања.

Највише због дуга здравствених установа, дефицит фонда ПИО у прошлој години је нарастао на 34 милиона КМ. У Фонду здравства до сада нису открили са коликим дефицитом послују, а у одговору на питање магазина Истина кажу да се захваљујући уштедама И рационализацији трошкова дефицит смањује од 2012. године.

“У поређењу са 2012. годином исказани дефицит у 2014. години је смањен за 60 одсто, а у поређењу са 2013. годином за 55,39 одсто, наводе у одговору из ФЗО.

Системске грешке

Они који прате рад јавног сектора и економске прилике у Српској, у разговору за Истину, истичу да се проблеми не могу ријешити само уштедама, иако је нерационално трошење утицало на стварање проблема.

Притисак на фондове ће се повећавати јер је све мање радника који примају плату и чији послодавци редовно плаћају доприносе, сматра уредник портала Капитал, Синиша Вукелић. Осим тога што истиче да је број пензионера већи од оних који примају плату, Вукелић додаје да је тренутној ситуацији допринијело то што се на вријеме није ушло у потребне реформе.

“За суштинску реформу Фонда ПИО је било предвиђено 200 милиона КМ од продаје Телекома. Међутим, тај новац је усмјерен на изградњу непрофитабилних објеката, плаћања концерата и спортских догађаја. Фонд даље не може функционисати без нових задуживања или реформи, али ни за реформе немамо новца јер би сада можда коштале и више. Једна од ствари коју је било неопходно урадити је раздвајање стечајних од додијељених пензија, које би прешле на буџет”, каже Вукелић.

Он очекује да ће у догледно вријеме бити повећан праг за одлазак у пензију, проведена стриктнија провјера инвалидских пензија, али додаје да су у питању површинске корекције, те да једино право рјешење долази са повећањем броја радника.

Читав је низ јавних установа које имају проблеме. Ревизорски извјештај утврдио је да је непокривени дефицит Фонда за дјечију заштиту Републике Српске 2014. износио 1,82 милиона, док је акумулирани губитак достигао 12,56 милиона марака.

Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске према званичним информацијама има губитак од 265 милиона КМ, од којих је 34 милиона настало 2014. године.

Шуме Српске исказале су губитак у 2014. години од 715.000 КМ, а укупан дуг је 70 милиона.

Такође, тешко је наћи општину или град у Српској који немају дефицит у буџету, или простије речено, скоро све торше више пара него што приходују.

Момир Дејановић, предсједник Центра за хуману политику из Добоја, каже да је стање у јавном сектору више од кризе, те да се може рећи да је у питању намјерна системска грешка.

“Криза је привремена, и она буде и прође, а овдје се ради о партократском, клијентелистичком и коруптивном пројекту, који траје у континуитету четврт вијека. У локалној и републичкој управи, те јавним предузећима, има готово два пута више запослених него што је то стварно потребно. Постоје многе парајавне институције које служе за збрињавање партијског кадра и родбине”, сматра Дејановић

Дио тврдње која се односи на страначко запошљавање потврђује и Синиша Бенцун, који је кроз више пројеката учествовао у праћењу рада јавног сектора. Већ по биографијама младих кандидата странака може се утврдити веза између политике и запошљавања у јавном сектору.

“Скоро да нико није запослен у фирми која је под дугогодишњом управљачком контролом неке друге политичке структуре. Младих “кадрова” из опозиционих странака нема у јавним предузећима које контролише републичка власт, а слично је на локалу уколико власт има други блок”, тврди Бенцун.

(Магазин Истина)