Запослени у БиХ раде више, а имају мање

Ипак, упоређујући их са онима које је објавио Еуростат за деветнаест других земаља, од нас су у истом периоду седмично радили више само Турци (51,4), Исланђани (44,8), Грци (44,2), Аустријанци (43) и Британци (42,9), док смо ми по броју сати седмично предњачили у односу на Словенце, Чехе, Словаке, Шпанце, Нијемце, Белгијанце, Бугаре, Мађаре, Хрвате, Италијане, Французе, Ирце...

"То је веома интересантно, ако аналитички гледамо и на економски статус земаља у којима се мање или више ради од нас. Код одређивања радних сати имамо три партнера - Владу, пословну заједницу и синдикате. Специфичност БиХ је, међутим, у томе да је умногоме остала у оквирима бивше земље, па тако и када је ријеч о синдикатима, што значи да одговорност пребацујем на њих", напомиње за Незавине новине Зоран Павловић, економиста.

Истовремено, како додаје, чињеница је да већина земаља у којима се ради више има обиљежје или земље у економском успону или оне која на овај начин настоји превазићи и ријешити проблеме које има.

То, нажалост, није случај и са БиХ, која је, према посљедњим подацима Европске агенције за статистику, међу најсиромашнијим земљама, док је БДП по глави становника нижи за једну трећину од европског просјека.

Такође, све анализиране земље у ЕУ далеко су од оптималне седмичне норме, односно 48 сати, што није случај с радним сатима у недјељи у БиХ у односу на законска ограничења. У већини случајева прописано је и 11 непрекидних сати одмора у раздобљу од 24 сата, односно минимални седмични одмор од 24 сата.

"Према нашим подацима, најтежа ситуација је у области текстилне и кожарске индустрије, трговине и угоститељства, прерађивачке индустрије и пољопривреде, гдје се ради и 50 сати седмично, а веома често и у јавном сектору имамо прековремени рад. То није спорно, проблем је што се ти сати код нас не плаћају. У многим случајевима радници не добију ни плату", каже за Независне Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС, који представља око 120 хиљада радника у РС.

Саша Тривић, потпредсједник Уније послодаваца РС, казао је да је домаће законодавство јасно у погледу плаћања прековременог рада, од 20 до 30 одсто више на договорену сатницу.

"Нисам сигуран да се то у пракси уопште примјењује. Такође, као што колективним уговором у земљама ЕУ имају прецизиран нижи број сати, тако имају и прековремене сате. Моје је мишљење да је веома тешко одредити реално стање и на основу статистичких података, које узимамо као релевантан извор", каже Тривић.

Увидом у податке и ентитетских статистичких база података, затим Савеза синдиката РС и ФБиХ, јасно је да је иста недјељна сатница у БиХ била и 2012. и 2013. године.

Такође, у ФБиХ је виша него 2012. године, када се радило 41,9 сати седмично, исто као и у РС 2013. године, док је 2012. године недјељна сатница у РС (43,3) била виша него 2014. године.

Податке о броју радних сати седмично Еуростат прикупља из редовних анкета о радној снази, коју по истој методологији спроводе статистичка тијела у земљама чланицама.