Црногорци тврде: Срби нису ослободили Будву

То је најавила генерална директорка Директората за културну баштину Министарства културе Црне Горе Лидија Љесар, пишу подгоричке "Вијести".

Она је казала да Министарство културе и Комисија за подизање спомен обележја немају право да са улаза у Стари град скину плочу “српским ослободиоцима Будве” ако Општина не поднесе иницијативу за уклањење, али је најавила да ће она бити уклоњена по другом основу.

“Имамо право да делујемо по Закону о заштити културних добара. Кроз пројекат о ревалоризацији Старог града третираћемо ово културно добро и све оно што није културни слој и не одговара историјским чињеницама, а што деградира то културно добро, биће уклоњено”, рекла је Љесар.

Напомињући да износи лични став као стручњак и став Комисије за подизање спомен обележја, Љесарева је рекла да та плоча не може бити третирана као културни слој:

“Културни слој није спомен обележје, већ оно о чему прича то спомен обележје. Спомен облежје је у ствари 24-сатни саобраћајац, који упућује којим путем треба ићи. Овај саобраћајац изнад улазних врата у Будви није добар и изазива колапс у саобраћају“.

Спомен плоча је постављена 1931. године изнад Вељих врата на улазу у Стари град, а Комисија за подизање спомен обележја Министарства културе констатовала је да оно што на њој стоји не одговара историјским чињеницама. Налаз је доставила Општини Будва, која једина по Закону о подизању спомен обележја може иницирати уклањање спорне плоче. То је прошле године тражила Либерална партија.

На плочи, постављеној испод Венецијанског лава, уклесане су ријечи:

“На успомену доласка храбре побједоносне Српске војске која послије јуначних побједа ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва“. Изнад тог написа уклесане су ријечи Петра ИИ Петровића Његоша: „Поколења дјела суде...“

Љесарева указује да 8. новембра 1918. Аустроугарска није постојала, а чланице тадашње Аустроугарске монархије су недељама пре тога прогласиле независност у својим парламентима:

“Тог 8. новембра није било ослобађања Будве. Негде не чуди чињеница што је плоча постављена 1931, а не одмах 1918. године. Ако смо менталитет какав јесмо, па волимо одмах ордење и знамење да дајемо, тадашња власт је врло спретно знала да то спомен обележје не би 1918. године пило воду. Али, исто тако имамо један менталитетски проблем - брзо заборављамо и брзо усвајамо ново, па је тако спомен обележје 1931. прошло међу Будванима”.

Љесарева каже да би се, на пример, културним слојем сматрао да је на месту спомен плоче био грб Карађорђевића јер то има историјског утемељења.

Пројекат ревалоризације културних добара, чији је Љесар аутор, окупио је 250 стручњака који су радили у 50 тимова. Један тим се бавио Старим градом под менторством Љесареве, те евидентирао све оно што је девалвирано.

У Општини Будва не постоји спремност за покретање иницијативе за укањање спомен плоче због, како је “Вијестима” речено, љетње сезоне и могућег ефекта које би то имало на окружење и долазака спрских гостију.

Извор: Вијести ме.