Зашто хљеб увијек пада на намазану страну?

Ако сте од оних којима док доручкују за столом хлеб стално пада, мало је вероватно да ће ваш под остати чист. Хлеб некако увек падне на „погрешну“, намазану страну, преноси Тањуг.

Научници истичу да то нема никакве везе ни са случајношћу, ни са намазом, већ је то оно што називамо Марфијевим законом. Једноставно, увек пада оно што је склоно паду.

Британски научник Роберт Метјуз, члан Краљевског астромонског друштва и Краљевског статистичког друштва, добитник Иг-Нобелове награде 1996. године за научни рад о тој појави, истиче да хлеб пада на намазану страну због „фундаменталних константи“ универзума, као што је гравитација.

„Хлеб пада са стола на намазану страну јер је универзум тако саздан“, навео је он тада у својој студији.

Неколико година касније Метјуз ће своја запажања поткрепити доказима. Резултати тестирања 9.821 парчета хлеба показали су да је 6.101 пало на намазану страну, што је проценат од 62 одсто.

Иако величина и облик парчета хлеба, као и начин његовог пада, имају одређену улогу, у већини случајева је висина стола та која је пресудна за „масно приземљење“.

Наиме, хлеб има времена да направи само полукруг пре него што дотакне тло.

Да би се обрнуо цео круг, потребно би било да сто буде висок три метра или да сила теже буде јача.

Када су Метјуз и његов тим бацали хлеб са 2,4 метра, 47 одсто од 2.000 парчади пало је на ненамазану, суву страну хлеба.

Извор: РТС