Креативност повећава ризик развоја менталних болести?

На чак 17 одсто испитаника који припадају неком уметничком друштву забележен је пораст ових генетских варијација за разлику од оних који не припадају свету уметности.

Особе које се баве креативном уметношћу, као што су писци и сликари, у просеку имају 25 одсто веће шансе да буду носиоци варијација гена него пољопривредници, продавци и други радници.

Коаутор ове студије Кари Стефансон је изјавио како, да би неко био креативан, мора да размишља другачије, а уметници јесу другачији и често их сматрају чудним и лудим особама.

Овој теорији су се супротставили психолози са Универзитета у Пенсилванији уз аргументе да и неко ко се бави правом, дакле друштвеном науком која нема везе са уметношћу, може такође да буде и изврстан музичар, што доказује да је премиса овакве студије „научно шупља“.

Један психијатар са Харварда, који је интервјуисао 45 добитника Нобелове награде (од којих ниједан није имао знаке менталних болести), сагласан је с мишљењем колега из Пенсилваније и додаје да скоро све менталне болнице користе уметничку терапију те да она може само да побољша ментално здравље.

Б 92