Србија годишње изгуби око 50.000 људи

Никитовић, који је научни сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду, указао је да се тренд смањења броја становника очекује у наредних 20-30 година и у Европи и да је ријеч о глобалном процесу.

Никитовић је за ТВ "Пинк" рекао да је порасла економска и психолошка "цијена дјетета" од кога се много више очекује, да људи све теже ступају у партнерске односе, да је стопа развода много већа него прије и да се жене све касније одлучују на рађање.

Коментаришући појаву да се све рјеђе догађа да брачни парови имају двоје или троје дјеце, Никитовић је оцијенио да је то глобални тренд, уочен прије тридесетак година - да је ниво рађања нижи од потребних двоје дјеце.

Никитовић је навео да се у Србији четвртина дјеце роди ван брака, што је "велики скок" у односу на период послије Другог свјетског рата, чак и у односу на претходних 20 година.

Он је додао да помоћ у прве двије године за друго дијете у Србији постоји, и да то није мали издатак за државу, јер је то 1,4 одсто бруто друштвеног производа.

"Показало се да је најважније усклађивање рада и родитељства", оцијенио је Никитовић.

Статистика показује да свака друга породица има само једно дете, док свега 1,1 одсто породица има више од троје дјеце.

Од 1990-их година до 2011. године број породица са дјецом смањио се за 16 одсто, а број породица без дјеце за 15 процената.

За само 10 година између два пописа од 2002. до 2011. године број породица са дјецом у Србији опао је за више од два одсто са 54,5 на 52,1 проценат. Са друге стране, број самохраних мајки је порастао са 11,4 на 13,7 одсто.

(Агенције)