Никад не смијете сједити испод климе

Осим температурног шока у случају наглог преласка са врелог асфалта у климатизовану просторију, и обрнуто, највећа опасност по здравље прети онима који имају срчаних проблема. Они могу да доживе ангинозни напад, па чак и инфаркт.

- Свака нагла промена температуре, када разлика између спољне и унутрашње температуре прелази 10 степени, изазива температурни шок у организму - каже др Јелена Стојаковић, начелница службе опште медицине у Дому здравља "Звездара". - Крвни судови не могу тако брзо да се скупљају и шире, и да успоставе нормалну циркулацију. То изазива преоптерећеност срца и свих крвних судова, па долази до гушења и притиска на плућа, срце и желудац, са боловима који се шире ка раменима, односно до прединфарктног стања.

Ово може да се догоди не само особама које имају срчаних проблема већ и код релативно здравих и младих људи, упозорава др Стојаковић.

Посебно је, каже она, ризично када се из климатизованих тржних центара или радних просторија где се дневно проведе по неколико сати, нагло изађе на врућ ваздух и температуру која понекад прелази 40. подељак.

Подједнако је опасно седети и директно испод климе, односно на месту где хладан ваздух из клима директно "удара".

- То може да изазове главобоље и болове у костима и зглобовима, а типичан пример су возачи климатизованих аутомобила, који се највише жале на болове у десном рамену, што је место где хладан ваздух дува - објашњава др Стојаковић.

Хладан ваздух никад не сме да буде директно усмерен на врат, лопатице, леђа, због опасности од ишијаса и укочења. Треба чувати и лице да не би дошло до парализе живца на лицу односно фацијалног грча.

Извор: Б 92