Хрватска у спору са свим сусједима

Они наводе да је Хрватска у спору са свим сусједима и оптужују је да покушава да изигра своје међународно-правне обавезе.

Словеначка влада, како се наводи, вјерује да отказивање Арбитражног споразума двије државе не би допустила ни међународна заједница.

Поручују да ће Словенија у том одупирању исказати политичко јединство владајућих странака и опозиције.

Хрватски сабор ће у сриједу и четвртак, 29. и 30. јула, расправљати на ванредној сједници, сазваној на захтјев владе, о новонасталим околностима везаним за спровођење поменутог споразума.

Новонастале околности створене су објављивањем транскрипта и аудио записа који откривају да су се словеначки члан Арбитражног суда Јернеј Соколец и словеначка представница министарства спољних послова за праћење арбитраже Симона Дреник договарали о изношењу аргумената и лобирању код других судија тог суда како би добили двије трећине Пиранског залива.

Већина словеначких медија објављивање аудиоснимака разговора Секолеца и Дреникове, који су поднијели оставке, назива "обавјештајном" или "шпијунском афером" коју су наводно припремиле хрватске обавјештајне службе како би компромитовале Арбитражни споразум због неформалних информација да су судије склоне да у том граничном сору дају право Словенији.

Љубљанско "Дело" наводи да је Арбитражни споразум потписан 2009. обвезујући документ "чак и у случају кад га једна страна не жели", те да би његово отказивање нарушило регионалну стабилност.

Хрватска је "у спору са свим сусједним државама", наводи водећи словенски лист који додаје да Загреб није ријешио ни гранични спор са Србијом, БиХ, те Црном Гором, као и да је у спору с Мађарском око власничких односа у Ини.

Напомиње се и да је Хрватска у спору са Итаијом око радио фреквенција у Далмацији, Истри и на неким хрватским острвима, пренијела је Хина.

"Хрватска не може одступити од тога да Арбитражни суд гранични спор са Словенијом ријеши по правилима Арбитражног споразума", изјавила је за "Дело" Василика Санцин, професорка Правног факултета у Љубљани и чланица стручног тима за праћење арбитраже.

По њеним је ријечима један дио Арбитражног споразума већ испуњен јер је Словенија деблокирала хрватске приступне преговоре с ЕУ-ом и омогућила јој пуноправно чланство.

"Дио споразума је тима испуњен, а сада треба да буде испуњен и дио који се односи на гранични спор", рекла је она и додала да хрватски излазак из Арбитражног споразума не би прихватила ни Словенија ни међународна заједница.

Предсједник словенског парламента Милан Брглез изјавио је за тај лист да Хрватска покушава да поништи Арбитражни споразум, али да јој то неће успјети и да ће словеначка политика у томе заузети јединствени став.

Објављени тајни разговори Секолца и Дреникове за Брглеза су, како је рекао, били "велико изненађење" које ће имати своје посљедице, али ће споразум о арбитражи опстати.

"Словенија мора направити све да сачува углед и интегритет Арбитражног суда и легитимитет Арбитразног споразума", казао је Брглез, додавши да Хрватска сада "покушава изиграти своје међународноправне обвезе".

"Надам се да ће се вруће главе брзо охладити јер ће у супротном напетости међу нашим државама опет порасти", казао је Брглез, члан странке премијера Мире Церара.

Љубљански "Дневник" наводи како објављивање компромитирајућег материјала у Хрватској, коју зове покушајем дезавуисања рада суда, по тврдњама обавјештајних кругова у Словенији показује да се Хрватска нашла у "великој неприлици" након вијести да ће изгубити арбитражни спор.

Лист у коментару наводи да је хрватска "обавјештајна акција" била "одлично изведена" и да је бламирала словеначку политику и обавјештајни апарат, но да се ради само о "привидној побједи" у покушају утицаја на тројицу "ненационалних" судија.

"Тројица професионалних судија у арбитражи тешко ће моћи да приуште већу промјену одлуке о току границе у односу на ону коју су утврдили протеклих мјесеци, како због властитог кредибилитета, тако и због опште непристраности суда као таквог", наводи се у коментару "Дневника".

(Тањуг)