Ухо се инфицира у слаткој води

Особе које имају осетљиву кожу склону алергијским дерматитисима или екцемима имају и већи ризик да добију инфекцију спољашњег ува. И они који претерано ревносно чисте ушни канал штапићима могу да направе микроповреде коже, које се лако инфицирају у контакту са прљавом водом. Ушна маст која се нормално ствара у ушном каналу представља природну заштиту коже. Ако се превише често уклања, кожа се истањује и постаје подложна инфекцији.

- Церуминозне жлезде су измењене знојне жлезде и продукују тамножути садржај у ушима - објашњава др Срђан Милићевић, специјалиста ОРЛ из ординације "Милићевић". - Церуминозне жлезде и церумен имају заштитну улогу и када се наруши тај механизам, уз воду и чачкање уха, долази до упале коже, односно спољног слушног канала.

Летње инфекције спољашњег ушног канала су, у ствари, запаљења коже која су изазвана контактом са бактеријама и гљивицама које се налазе у прљавој води, или приликом рада у прашини. Углавном се јављају након купања у слаткој води као што су реке и језера, а нешто ређе у морској води. Најчешће настају као инфекције корена длаке у спољашњем ушном каналу, а затим захватају цео ушни канал који је код деце дужине око два и по, а код одраслих око три и по центиметра.

- Постоје две основне врсте упала - истиче др Милићевић. - Дифузна у целости захвата спољни слушни ходник, а код тзв. чира уха примећује се ограничена гнојна колекција.

Инфекције спољашњег ува неће проћи спонтано, и врло лако могу да се искомпликују отоком околних лимфних жлезда. Јавља се и снажан бол који захвата зглоб доње вилице који онемогућава отварање уста и узимање хране. У тежим случајевима стање је праћено повишеном телесном температуром.

Упала спољашњег уха се лечи од пет до седам дана. Користе се антибиотске и антимикотске капи и масти. Оне се наносе на газу која се ставља у ушни канал. Газу мења лекар сваког другог дана. Уколико је болест праћена температуром и отоком лимфних жлезда прописују се и антибиотици, најчешће у облику капсула.

Б 92