Берлин зарадио 100 милијарди због Грчке

У истраживању се истиче да наведена сума представља новац који је Њемачка зарадила ниским каметама фондова које је Влада позајмљивала.

"Ове уштеде превазилазе трошкове кризе, чак и у случају да је Грчка банкротирала. Јасно је да је Њемачка имала корист од кризе у Грчкој", тврде аутори истраживања са Института, чије је сједиште у граду Хале.

Аутори истраживања наводе да када се инвеститори суоче са проблемом на тржишту, онда они траже "уточиште" за свој новац и Њемачка је имала огромну корист од њих.

"У протеклих неколико година, кад год су се финансијска тржишта суочавала са негативним вијестима, каматне стопе њемачких државних обвезница опадале су, а када су вијести добре, онда су оне у порасту", подсјећају аутори.

Берлин је захтијевао фискалну дисциплину и оштре економске реформе у Грчкој у замјену за сагласност са новом помоћи од међународних кредитора.

Њемачки министар финансија Волфганг Шојбле био је против отписивања дуговања Грчке указујући при том на "уравнотежени" буџет његове земље.

Институт, међутим, тврди да је уравнотежени буџет био могућ у највећем дијелу због камате добијене од уштеде усљед кризе у Грчкој.
Износ од 100 милијарди евра Њемачка је уштедјела од 2010. године и то је три одсто домаћег бруто производа.

"Зарадом од обвезница и друге земље су имале користи, укључујући САД, Француску и Холандију, али у знатно мањој мјери. Удио Њемачке у финансијским пакетима за Грчку, укључујући и нови, износи око 90 милијарди евра. Чак и у случају да Грчка не врати ни цент, државна каса Њемачке имала је финансијску корист од кризе", истиче се у истраживању.