Наш свемир полако умире

Међународни тим од око 100 стручњака користио је податке добијене захваљујући најмоћнијим телескопима света, како би проучавали енергију коју емитује више од 200.000 галаксија у видљивом делу свемира.

На основу ових проучавања, потврђено је да космос емитује свега половину енергије, у односу на период од пре две милијарде година. Резултати проучавања објављени су на сајту Европске Јужне опсерваторије.

Тим је детектовао да енергија слаби у свим таласним дужинама светлости – од ултраљубичасте до крајње инфрацрвене.

Свемир који постоји барем 13,8 милијарди година, полако улази у завршну фазу постојања.

„Свемир је у суштини сео на кауч, покрио се ћебенцетом и спрема се да утоне у сан заувек“, каже астроном Сајмон Драјвер који је предводио тим.

Смрт не значи да ће свемир нестати. Још ће бити ту, али ће се звезде и остали извори светлости и енергије полако угасити.

„Полако ће старити и мењати све мање и мање масе у енергију и након много година, биће хладно и мрачно место без иједног извора светлости“, објашњава астроном Лук Дејвис.

Ипак, још није време да га оплакујемо, будући да, као и сви догађаји у његовим пространствима, смрт свемира захтева много времена – говоримо о билионима (не милијардама) година.

Ако бисмо могли да путујемо кроз време до времена рођења свемира, увидели бисмо да је у бесконачно малом делу секунде, космос настао изливом непојмиве енергије кроз Велики прасак.

Сва енергија која постоји данас потиче од тог тренутка, кажу астрономи.

Од те експлозије, космос је стварао и друге изворе зрачења – углавном звезде – мењајући део масе у енергију, захваљујући екстремној гравитацији која материју може подвргнути нуклеарној фузији.

Међутим, свемир је „прошаран“ зрачењем великих облика гаса, супернови и дискова вреле материје који круже око црних рупа и постају квазари – сјајнији од целих галаксија.

Број и извор тих извора зрачења може толико намучити ум „обичног смртника“, да је још теже замислити њихово гашење.

Драјверов тим посматрао је енергију свемира кроз седам светских телескопа у Аустралији, САД, Чилеу и Земљиној орбити. Многи инструменти специјализовани су за одређене таласне дужине светлости и друге електромагнетне таласе.

Њихова открића део су много већег ГАМА (Галаxy анд Масс Ассемблy) који проучава настанак галаксија. Захваљујући њему мапирана је позиција око четири милиона галаксија до сада.

Извор: Б92