Свијет луксуза људи на власти

Драгосављевић био је министар породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске, када је на њеном челу био Милорад Додик.

Драгосављевић је из периода министровања остао упамћен по скандалозном односу према буџетским средствима, што је потвдила и Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске констатујући да је његов ресор у 2010. години потрошио 10.541.022 КМ, што је за 2.652.022 КМ или 34 посто више од одобреног буџета.

Драгосављевић је на тај начин прекршио Закон о буџетском систему Српске, ревизори су му дали негативну оцјену, констатујући потпуно одсуство одговорности према начину и располагању народним новцем.

Дио буџета, који се односио на помоћ спортским непрофитабилним организацијама, пробијен је за невјероватних 151 посто.

“Највећи дио средстава додијељен је Кошаркашком клубу 'Игокеа' из Лакташа и то за редовне активности 500.000 КМ. Спортском риболовном савезу Српске за одржавање Свјетског првенства у флy фисхингу дато је 150.000, а одбојкашком клубу 'Волеј' за организацију Балканског првенства у одбојци за жене - јуниорке додијељено је 100.000 марака", прецизирала је Главна служба за ревизију јавног сектора у Српској.

То је само мали дјелић бројних незаконитости наведених у Извјештају, које свједоче о ноншалантном разбацивању новца те о небризи истражних органа, који жмуре пред свим овим случајевима, упркос бројним доказима о злоупотребама.

Исти ти истражни органи ништа нису учинили ни када су им достављени бројни докази о баснословно вриједној хацијенди Проке Драгосављевића, смјештеној у селу Доња Лепеница, надомак Прњавора.

Имање, које се простире на 12,5 дунума, процијењено је на (најмање) 800.000 Конвертибилних марака, а интересантно је да Драгосављевић није у њега уложио нити пфенига. Истина, он је земљиште платио 8500 КМ, и то је све што је дао.

Све остало урадиле су државне и приватне фирме, а како су они плаћени, питање је за МУП РС и Тужилаштво Републике Српске, којим, на жалост, на памет не пада да било шта чачкају по овом питању.

На Драгосављевићевом имању изграђена је кућа, од цца 100м2, те два бунгалова од по 70 м2 (укупна вриједност ових објеката износи, најмање, 180.000 КМ), а у плану је и изградња виле (темељ већ урађен), која ће имати неколико стотина метара квадратних употребљивог простора.

Градња овог прелијепог имања почела је крајем 2008. године, а оно се још увијек уређује, премда и сада (судећи према фотографијама) изгледа као „из бајке“. На имању се налазе тениски терени, те остали рекреативни садржаји „као из филмова“.

Бајковитости Драгосављевићеве „визије“ припомогле су приватне фирме „Нискоградња“ Љубе Ћубића (један од водећих Додикових тајкуна), потом „Хидрокопа“, а „Тамарис“ Милорада Јањетовића (Додиков тајкун) засадио је воћњак и енглеску траву.

Ништа им није плаћено, нити постоје рачуни, већ је све завршено „около“, преко намјештених тендера у другим пословима.

Колику моћ и недодирљивост су осјећали (и још увијек осјећају Додикови министри) свједочи и чињеница да је „Електрокрајина“ до Драгосављевићевог имања довела далековод (подземни каблови-цијена 35.000 КМ) и изградила трафо станицу.

И то све бесплатно. На челу „Електрокрајине“ тада се налазио Жељко Ковачевић, актуелни Министар енергетике у Влади Републике Српске. Цијело имање може се ноћу у потпуности освијетлити, јер је постављена изузетно снажна расвјета.

Машинско уређење плаца урадила је „Нискоградња“, а цијели тај посао коштао је око 200.000 КМ, а пут до моста, преко којег улазите у бајку, додатних 30.000 КМ, и то без асфалтирања. Имање се налази на 1,5 километара од главне цесте, која од Бањалуке води ка Прњавору, а тешке машине „Нискоградње“, које су радиле на имању, потпуно су уништиле тај приступни пут. И он је ревитализован, а колико је десетина хиљада марака тај посао плаћен, остало је тајна.

Али зато није тајна да је Драгосављевић тражио воду на имању и да је бушење бунара радио „Хидрокоп“. Цијена радова је 30.000, а вода није нађена.

Наравно, ништа од свега овога није плаћено, али приватници су се наплатили кроз друге послове. У цијелом овом послу учествовала су и комунална предузећа из Српца, такође бесплатно.

Цијела ова прича има и свој „шлаг“. Вјеровали или не, али и Драгосављевићев возач Милош Будић такођер је у Доњој Лепеници досањао свој „стамбени сан“.

И Будић има хацијенду, додуше на само 3,5 дунума, вриједну најмање 200.000 КМ, и његове објекте су градиле исте фирме, а ни он није уложио нити пфенига у цијели посао. Његова кућа за одмор вриједи око 90.000 КМ, а цијело имање може се ноћу освијетлити као и Драгосављевићево.

Драгосављевић је сада директор „Службеног гласника“ РС, а Будић је и даље његов возач.

Извор: Журнал.ба