Новосађанка чекала на посао 42 године

Она каже да се на биро рада пријављивала уредно сваке године више од четири деценије, о чему сведочи и њена радна књижица.

“У 63. години живота немам дан радног стажа, а желела сам да радим. Хтела сам да прихватим било шта, али нико никада ништа није понудио”, прича Драгица.

Иако понуде са бироа нису стизале, она је сама активно тражила посао, али безуспешно.

“Послала сам сигурно више од 100 молби за посао. Одбијали су ме чак и за послове спремачице, зато што имам средњу школу”, каже Драгица.

Она је у Нови Сад дошла 1972. из Македоније, са завршеном средњом Пољопривредном школом. Како каже, у граду није имала везу, јер је била нова, па је тако и у срећнија времена остала без посла.

“Не кривим ниједну власт, али не разумем како сам у време социјализма, када је посла било, остала без радног места”, пита се Драгица.

Свих ових година живела је од супругових примања.

“С бироа никада нисам добила ни динар. Веровала сам да ћу се запослити, па нисам примала никакву накнаду”, додаје Драгица.

Како каже, у овим годинама њене шансе за запослење су минималне.

“Сада се више ничему не надам. Скинули су ме с евиденције на бироу и рекли да немам шансе да се запослим. Сви траже млађе, тако да је за мене готово”, каже саговорница "Блица.
"
Ипак, највише је плаши то што неће имати пензију.

“Када бих сада и нашла посао и била пријављена, не бих могла да остварим право на пензију, јер чак и за старосну треба 15 година радног стажа, што би значило да бих морала да радим до 78. године живота”, објашњава она.

Драгица живи са мужем, који прима 28.000 динара месечно, и с унуком, који је завршио прву годину студија.

НСЗ: Нема је у евиденцији

У новосадској филијали НЗС кажу да Драгица не постоји на евиденцији, али нису могли ни да пронађу њену историју. Они тврде да су од почетка године у Јужнобачком округу успели да запосле 3.690 људи.

Извор: Блиц