Знате ли зашто куцамо у дрво?

Уколико јесте, да ли сте знали да Балкан није једина регија на свету гдје људи куцају у дрво за добру срећу, или да отерају лошу срећу? И на крају, јесте ли се икада запитали због чега то тачно куцамо у дрво?

Људи често куцају у дрво када изговоре неку реченицу која изазива судбину. Углавном несвесно, куцну у дрво како би били сигурни да ништа неће кренути по злу. Односно, ако гледамо историјско значење, куцну од дрво како би отерали зле духове који се у њему налазе.

Пре доласка хршћанства и ислама многе поганске групе и културе, све од Ирске па до Индије обожавале су, или сматрале идолима, стабла. Неки су их користили за прорицање судбине, други су их користили у религијским ритуалима, а трећи (попут древних Келта) сматрали су да су стабла домови древних богова и духова.

Док су први куцачи у дрво још увек предмет расправе, аутори Стефан Бехтел и Дебора Аронсон у својим књигама (Тхе Гоод Луцк Боок и Луцк: Тхе Ессентиал Гуиде) проналазе везу између ових старих духова у дрвећу и данашњег куцања у исто.

Једна од могућих верзија је да су први пагани који су населили Европу куцали у дрво (од којег су биле направљене куће) како би истерали зле духове из дрвета и спречили их да прислушкују разговоре унутар дома.

Друга верзија опет каже да су неке паганске групе обожавале ове духове у дрвећу тако што би за добру срећу ставили обе руке на дрво. Током векова овај је верски обред прерастао у краћи начин обожавања, то јест у брзинско куцање за срећу.

До 1800-их година, многе су дечје игре у себи садржавале и чин куцања у дрво, иако је сама идеја далеко старија. Чини се да су ове игре дубоко усадиле обичај у децу, јер је до 1900-тих куцање у дрво постало широко прихваћена традиција Северне Америке и Британије, а касније и остатка Европе.

У разним културама постоје и разне варијанте овог обичаја. На пример, у Шпанији се додирне дрво након неког догађаја који би могао донети лошу срећу. Американци и Британци често задрже руку пар секунди на дрвету, а понекад и само покуцају.

У Румунији се верује да се лоше ствари могу избећи куцањем у дрво, у Бугарској се куца у дрво како би се избегле лоше вести, док се у земљама бивше Југославије углавном куца како би се нешто добро потврдило, односно како не би пошло по злу (“да куцнем у дрво” или “да се не урекне”).

Б 92