Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Знате ли зашто куцамо у дрво?

<п>Јесте ли икада куцали у дрво за срећу и вероватно успут рекли нешто попут “да се не урекне”?</п>

Информационе технологије
Знате ли зашто куцамо у дрво?

Уколико јесте, да ли сте знали да Балкан није једина регија на свету гдје људи куцају у дрво за добру срећу, или да отерају лошу срећу? И на крају, јесте ли се икада запитали због чега то тачно куцамо у дрво?

Људи често куцају у дрво када изговоре неку реченицу која изазива судбину. Углавном несвесно, куцну у дрво како би били сигурни да ништа неће кренути по злу. Односно, ако гледамо историјско значење, куцну од дрво како би отерали зле духове који се у њему налазе.

Пре доласка хршћанства и ислама многе поганске групе и културе, све од Ирске па до Индије обожавале су, или сматрале идолима, стабла. Неки су их користили за прорицање судбине, други су их користили у религијским ритуалима, а трећи (попут древних Келта) сматрали су да су стабла домови древних богова и духова.

Док су први куцачи у дрво још увек предмет расправе, аутори Стефан Бехтел и Дебора Аронсон у својим књигама (Тхе Гоод Луцк Боок и Луцк: Тхе Ессентиал Гуиде) проналазе везу између ових старих духова у дрвећу и данашњег куцања у исто.

Једна од могућих верзија је да су први пагани који су населили Европу куцали у дрво (од којег су биле направљене куће) како би истерали зле духове из дрвета и спречили их да прислушкују разговоре унутар дома.

Друга верзија опет каже да су неке паганске групе обожавале ове духове у дрвећу тако што би за добру срећу ставили обе руке на дрво. Током векова овај је верски обред прерастао у краћи начин обожавања, то јест у брзинско куцање за срећу.

До 1800-их година, многе су дечје игре у себи садржавале и чин куцања у дрво, иако је сама идеја далеко старија. Чини се да су ове игре дубоко усадиле обичај у децу, јер је до 1900-тих куцање у дрво постало широко прихваћена традиција Северне Америке и Британије, а касније и остатка Европе.

У разним културама постоје и разне варијанте овог обичаја. На пример, у Шпанији се додирне дрво након неког догађаја који би могао донети лошу срећу. Американци и Британци често задрже руку пар секунди на дрвету, а понекад и само покуцају.

У Румунији се верује да се лоше ствари могу избећи куцањем у дрво, у Бугарској се куца у дрво како би се избегле лоше вести, док се у земљама бивше Југославије углавном куца како би се нешто добро потврдило, односно како не би пошло по злу (“да куцнем у дрво” или “да се не урекне”).

Б 92

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста