Ђурићева димњачар иако има 3 дипломе

Сви становници мјесне заједнице Мераје у Брчком познају породицу Ђурић, која се генерацијски бави послом димњачара.

Глава породице Јадранко Ђурић цијели свој радни вијек проводи вјерући се по крововима да би очистио чађ у запушеним димњацима.

Љубав према том послу и тајне и вјештину димњачарског заната пренио је и на своју дјецу.

Син Ален је већ искусни димњачар и у Брчко дистрикту има регистровану фирму, а ћерка Дајана већ у шестој години живота почела је да се пење са оцем на кровове.

Још док је ишла у основну школу почела је сама да чисти димњаке. И данас се бави се овим тешким и опасним послом, иако јој је јасно да многи њени вршњаци то не би радили чак и када не би имали новца ни за хљеб.

“Срећна сам када ме неко позове да му очистим димњак, јер не могу да нађем други посао иако имам три дипломе. Недавно сам конкурисала на два мјеста за која се тражила висока стручна спрема, али узалуд.

У једној су ме одбили због тога што нисам мушко, а у другој фирми су поништили конкурс”, прича Дајана.

У средњошколском центру у Брчком Дајана је стекла звање еколошког техничара, а упоредо са тим у Београду је завршила занат за димњачара.

Када је на факултету у Бањалуци стекла диплому еколошког инжењера мислила је да ће много лакше доћи до посла за који се школовала, али тек тада је схватила да се за заштиту околине мало ко брине.

Ипак, нису јој послије тога “потонуле све лађе”. Вратила се послу који је завољела још у дјетињству.

Од када је завршила факултет и одрадила приправнички стаж у Влади Брчко дистрикта – нема посла. Сада су јој диплома димњачара и практично знање и вјештина које је стекла радећи са оцем добро дошли.

Намјеравала је да се тим послом бави само из хобија, али данас је он за Дајану главна преокупација.

Свакодневно облачи своју димњачарску униформу и излази на улицу. Шета градићем на обали Саве ишчекујући да је неко види и позове да очисти димњак те да тако заради за живот.