Дакић захваљујући сукобу интереса зарадио 3,5 милиона КМ

Малобројни су они у Босни и Херцеговини који се политички ангажују због чврстог идеолошког опредељења или намјере да друштво у којем делују учине бољим. Напротив, већина њих приступа одређеним полититичким партијама, сматрајући их најидеалнијим инструментом за задовољење личних, породичних или пословних интереса.

Народни интереси су им, по правилу, на крају љествице приоритета. Они који на изборима добију глаосве бирача и освоје мандат (на било ком нивоу власти) вишеструки су добитници. Ем што примају одличне плате у општинским, републицким, кантоналним парламентима или државном парламенту (углавном незаслужено велике), ем што им улазак у власт отвара могућност да свој мантад користе као џокер за задовољење личних интереса.

Притом, има и оних који успјешно тргују мандатом који им је повјерио народ, мијењају политичке дресове, али не презају ни од уцјена људи у матичним странкама како би остварили сопствене интересе.

КЛАСИЧАН СЛУЧАЈ

Један од таквих је Милан Дакић из Средње Чађавице код Бијељине, посланик Демократског народног савеза (ДНС) у Народној скупштини Републике Српске, чији случај је класичан примјер сукоба интереса на који ико или неће (или не смије) да реагује.

Прије него што је постао посланик у ентитетском парламенту, Дакић је годинама био одборник у градској скупштини Бијељина. Његова “ДМС ЦОМПАНY”, која је регистрована за производњу, трговину и услуге, у вријеме његовог одборничког мандата радила је за потребе градске скупштине и локалних фирми.

Формално је власник фирме била његова сестра Младенка Дакић, а године одборничког мандата Милана Дакића, према поузданим информацијама, омогућиле су тој компанији послове вриједне око 3,5 милиона марака.

Како је Дакићева политичка каријера напредовала, расли су и његови пословни апетити. Недуго након конституисања новог сазива парламента, Дакић је 30. јануара ове године испословао склапање Оквирног споразума о јавној набавци радова изградње преливног канала на великом западном одлагалишту у зони индустријског круга РЈ Рудник, који је његова фирма потписала са директором Рудника и термоелектрана Угљевик Жиком Крунићем.

ШЕГРТ ПОСТАО ДИРЕКТОР

Како би формално покрио сукоб интереса, Дакић је фирму “ДМС ЦОМПАНY” сада регистровао на своју мајку Томку, која има 70 година и чак ни минималан степен образовања. Директор фирме је Драган Марјановић, са више него скромним степеном образовања и, како тврде упућени, Дакићев шегрт на имању.

Крајем марта Оквирни споразум је преточен у уговор између РиТЕ Угљевик и Дакићеве фирме вриједан више од пола милиона марака. Прецизније 548.961,41 КМ, мада, како тврде наши извори, реална вриједност тих радова је око 100.000 марака.

Извори Журнала тврде да је овај посао уговорен тако што је Дакић уцијенио руководство РиТЕ Угљевик, као и предсједника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића (потпредсједник ДНС) својим гласом за подршку скупштинској већини. Када фирма у власништву народног посланика (макар била регистрована на његовој времешној мајци) склопи уговор са јавним предузећем ради се о класичном сукобу интереса. То, већ, никога у Републици Српској не интересује, чак ни ентитетску Комисију за спрјечавање сукоба интереса.

Ту Дакић није стао у наплатама свог политичког дјеловања. Нетом пред прошлогодишње изборе он је од Банке Српске, која је у власништву Републике Српске, добио кредит од равно миллион марака, са грејс периодом од двије године. Непознато је гдје је Дакић уложио тај новац нити по ком основу и за који пројекат је добио средства. Дакићева фирма је у новембру 2010. године добила и кредит од ИРБ Републике Српске у износи од 50.000 марака.

Према нашим изворима, Дакић је веома амбициозан човјек, па му није довољан само посао са РиТЕ Угљевик, већ би да он лично постави новог генералног директора овог јавног предузећа. Типује на свог блиског сарадника и члану Градског одбора Бијељина Милета Стевановића. Дакићев циљ је потпуно јасан - именовање његовог човјека на чело РиТЕ Гацко значи нове, уносне послове за његову фирму.

Извор: Зурнал.инфо