Данас 15 година од великих демонстрација

До демонстрација је дошло након што је Изборна комисија на предсједничким изборима, одржаним 24. септембра 2000. године, оспорила побједу кандидата ДОС-а Војислава Коштунице и најавила други круг гласања. 

ДОС је инсистирао на томе да је Коштуница побиједио већ у првом кругу и поставио Милошевићу рок до 5. октобра у 15.00 часова да призна изборну вољу грађана. 

У сусрет том датуму и року, грађани су почели свакодневно да се окупљају, а услиједио је и позив на генерални штрајк, који је кулминирао штрајком рудара у Колубари. 

На дан 5. октобра у центру Београда одржане су најмасовније демонстрације од почетка деведесетих година прошлог вијека. 

Грађани из цијеле Србије пристигли су на демонстрације организовано и у великом броју. Да би дошли до Београда морали су да пробију блокаде на путу. 

Демонстрације су кулминирале упадом у зграду тадашње Савезне скупштине, данас Дома Народне скупштине Србије, око 15.00 часова тог дана, а нападнута је и оближња зграда Радио-телевизије Србије у Таковској улици. 

Полиција је пружила отпор, који је на крају сломљен, а током дана је пред демонстранте на платоу испред Савезне скупштине стигао конвој оклопних возила Јединице за специјалне операције /ЈСО/, чији су се припадници, под пуном ратном опремом, руковали са грађанима. 

Милошевић је, послије сусрета са Коштуницом, 6. октобра у обраћању грађанима признао да је претрпио изборни пораз и честитао противкандидату. 

Коштуница је 7. октобра положио заклетву као предсједник СР Југославије, а 23. децембра исте године одржани су ванредни паламентарни избори у Србији. 

Током петооктобарских немира повријеђено је више од шездесет грађана, а двоје је погинуло – Јасмина Јовановић која је пала под багер и Момчило Стакић, који је умро након срчаног удара. 

Послије двомјесечне владавине "прелазне владе", коју су чинили представници ДОС-а, Српског покрета обнове /СПО/ и Социјалистичке партије Србије /СПС/ изабрана је нова Влада Србије на чијем челу је био Зоран Ђинђић. 

Слободан Милошевић ухапшен је 1. априла 2001. године у Београду, а у јуну је изручен Хашком трибуналу, гдје је умро у притвору у марту 2006. године.