Иванић: Неизбрисив траг Бранка Ћопића
<п>Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је у Хашанима код Крупе на Уни да је Бранко Ћопић значајан не само у књижевности него и у идентитету српског народа, посебно на крајишким просторима.</п>
Иванић је рекао да су на Ћопићевим дјелима одрастале бројне генерације и да је његов траг неизбрисив.
"Бранко Ћопић је лијепо говорио о овом крају, о овом народу и на прави начин га представио свијету зато се Ћопићу треба враћати", истакао је Иванић који је присуствовао централној манифестацији организованој поводом стотину година од рођења књижевника Бранка Ћопића.
Иванић је навео има чврста обећања да ће Влада Азербејџана финансирати изградњу реплике Ћопићеве куће.
"Ми сви заједно треба да радимо како би Хашани постали мјесто гдје ће долазити дјеца и учити о Ћопићу", рекао је Иванић.
У Хашанима, родном мјесту Бранка Ћопића, данас је одржана централна манифестација организована поводом стотину година од његовог рођења.
Одржан је културно-умјетнички програм у којем су наступили ученици основних школа, хор "Уна" из Новог Града, док су пјесници говорили стихове Ћопићу у част.
Обиљежавању су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар просвјете и културе Српске Дане Малешевић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, те бројни књижевници и грађани.
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
Коментари (2)
ЖИКА Ж
ЋОПИЋ ЧУВА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Дјуро Дамјановиц
Разговор са Ћопићем У кафани Лондон седели смо скупа Бранко Ћопић и ја, после дође супа. Седели смо дуго у кафани, тамо, Пијућ после кафу, ал са соком само. Као што је лишће увек слатко кози, Причали смо опет највише о прози. И помало већ нам почиње да смета Што смо се нашли на нишану света. Седели смо, тамо, тог сусрета током, Пијућ црну кафу са још црњим соком. Лишћежута јесен, мора да је фино Онима што сада пију наше вино. Усред разговора (упрозили: ко ће…) Столу крочи дама — аутограм хоће. Погледасмо даму, и у томе часу Разговор о прози некуда се расу. И ту, на столу, сред празних тањира, Треба Бранков потпис, ал нема папира! Дама тужно рече, гледајућ салвету, "Зар баш сад да нема папира на свету?" Сналажљивост људска завладала свуда, Донесоше папир зачас, однекуда. И, преко тањира, на чистини листа Помало дрхтаво потписа се биста. Подне се у сату већ одавно клати, Ручали смо, ето, јесен ручак плати. Београд,октобар 1983
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.