Вучића ће чувати 2.000 полицајаца у Сарајеву

Ово ће бити прва заједничка сједница Влада БиХ и Србије, а занимљиво је да је требала бити одржана још у фебруару прошле године. Иако је била заказана, одгођена је на захтјев службеног Београда због радничких протеста у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бихаћу и другим градовима у Федерацији БиХ.

Дневни ред састанка још није договорен јер је у току кандидовање тема и очекује се да тај дио посла буде завршен идуће седмице.

Мирко Шаровић, државни министар спољне трговине и економских односа поручио је да је „боље да дневни ред има три до пет тачака и да се оне ријеше у обостраном интересу, него састанак и састанци про форме".

Како сазнаје Дневни лист, ни коначан протокол није састављен јер се још увијек не зна хоће ли Влада Србије на челу с предсједником Александром Вучићем у Сарајево допутовати аутомобилима, аутобусом или авионом нити гдје ће се смјестити.

С друге стране, сигурносни дио већ се данима разрађује и у њега су укључени Дирекција за координацију полицијских тијела као носитељ посла, затим Агенција за истраге и заштиту (СИПА), Обавјештајно – сигурносна агенција (ОСА) и Гранична полиција. Такође, у организацију су укључена и Министарства унутарњих послова свих кантона и према информацијама до којих смо дошли, њихов задатак је да главном штабу достављају информације „о евентуалним пријетњама сигурности".

МУП Сарајевског кантона на челу с министром Предрагом Куртешом свакако ће имати највише посла и већ су успостављени посебни тимови који „гланцају" све детаље. Извјесно је да ће сарајевска полиција, али и све полицијске, сигурносне и обавјештајне службе користити искуства стечена приликом посјета папе Фрање Сарајеву.

"На службама БиХ је да осигурају потпуну сигурност", изјавио је Небојша Стефановић, министар унутарњих послова Србије. Он је додао да МУП Србије неће изравно судјеловати у организацији састанка Влада двају земаља „али ћемо размјењивати информације с БиХ и указивати на оно што је сигурносно интересантно".

Ако је Београд у јулу ове године, када су га посјетили чланови Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, Драган Човић и Младен Иванић, био град по опсадом, извјесно је да ће Сарајево то бити 4. и 5. новембра.

У јулу је за београдске медије у центру пажње био Изетбеговић и сапштен је и службени податак да је њега чувало око 1000 полицајаца у униформи и цивилу.

Како неслужбено сазнаје Дневни лист, премијера Србије Александра Вучића ће 4. и 5. новембра у Сарајеву чувати око 2000 полицајаца.

У та два дана потпуно ће бити измијењен режим саобраћају у главном бх. граду, данима прије под потпуном полицијском контролом бит ће траса пута којом ће се Вучић кретати, а нарочито и под пуном опсадом полицајаца у униформама и цивилу бит ће хотели у којима ће он и његови министри бити смјештени.

Вучић је 11. јула ове године на комеморацији у Сребреници поводом 20-годишњице геноцида над Бошњацима, физички нападнут и једва је извукао живу главу. Истрага коју води Тужилаштво БиХ још је у току, али ни данас, више од три мјесеца након напада, не зна се ко су били нападачи и налогодавци.

"Ми очекујемо да ће нас надлежни органи БиХ обавијестити докле је стигла истрага о нападу на Вучића и до каквих резултата су дошли. То је ипак био покушај убиства премијера Србије. Увјерен сам да се ништа такво никада више неће догодити", поручио је прошле седмице Небојша Стефановић, министар унутарњих послова Србије.

Само шест дана након заједничког састанка Вијећа министара и Владе Србије у Сарајеву, Александар Вучић боравит ће у Сребреници на конференцији о инвестирању у тај град.

Бх. страна предложила је да једна од тачака дневног реда заједничке сједнице Вијећа министара и Владе Србије буде исплата накнаде штете за потопљено земљиште након изградње србијанске хидроелектране

Бајина Башта у опћинама Сребреница, Вишеград и Рогатица.

Још од 1992. године, Србија не исплаћује накнаду и она се попела на око 35 милиона еура без затезних камата.

Само Сребреници Србија је дужна око 15 милиона евра, а начелник тог града Ћамил Дураковић саопштио је да директно од Вучића има увјеравања да ће то бити ријешено и да неће бити потребе да се иде на међународну арбитражу коју би Србија у сваком случају изгубила.

Бх. страна предложила је и да се на састанку у Сарајеву 4. и 5. новембра конкретно разговара о регионалним пројектима, рјешавању проблема водених токова, пројектима од интереса за обје државе у области заштите околиша, заједничким пројектима у намјенској индустрији и реконструкцији или изградњи жељезничке пруге Сарајево – Београд.

(Агенције)