Зашто се зими више разбољевамо?

Наравно, бацили, а не време јесу главни кривци. Међутим, постоји неколико разлога зашто су заправо веће шансе да се разболимо у ово доба године.

Наши гени се мењају са годишњим добима, баш као и време

Недавно истраживање је открило да се чак четвртина нашег ДНК мења са годишњим добима. Студија је открила да током зимских месеци наша тела повећавају број гена одговорних за упале.

Са друге стране, током лета изражен је сасвим другачији скуп гена, укључујући и оне који помажу у регулисању шећера и жеље за неком храном.

Тада се такође активирају и многи делови нашег имуног система који нас бране од инфекција и прехладе.

Научници су проучавали податке претходних истраживања, фокусирајући се на ДНК људи све док нису скупили информације о приближно 1.000 особа које живе у шест различитих земаља: Аустралији, Немачкој, Америци, Уједињеном Краљевству, Исланду и Гамбији.

На овај начин су пратили људске гене као и њихову промену током времена у зависности од локације и изложености сунцу.

Открили су да су у Европи инфламаторни гени код људи појачани током зимских месеци, док су у Гамбији где практично нема зиме, ови гени појачани у сезони киша, када су комарци најактивнији и када је ризик од маларије већи.

Ниске температуре нас наводе да време више проводимо на затвореном

Прехладе се лакше и брже шире у загушљивим просторијама.

Хладно време микробима може да помогне да напредују

Нека истраживања Националног института за здравље показују да на хладним температурама, спољни омотач честица вируса и грипа постаје све тежи и чвршћи па може дуже да преживи и лакше да се преноси.

Б 92