"У британској круни је дијамант отет од Индије"

Наиме, боливудске звезде и бизнисмени удружено су кренули у правну процедуру пред судом у оквиру које желе да поврате дијамант од 105 карата у Индију.

Дијамант би могао да доведе до преиспитивања контроверзне британске колонијалне прошлости.

“Кох-и-Нур је један од многих артефаката узетих из Индије под крајње сумњивим околностима”, рекао је Дејвид де Суза, који учествује у судском поступку.

Он тврди да је колонизација однела богатство и уништила “психу Индије”.

“Кох-и-Нур није само дијамант од 105 карата, него део наше историје и културе и треба га вратити”, рекла је Бумика Синг, боливудска звезда.

Влада је одбацила захтеве за повратак “камена” који је поклоњен краљици Викторији 1851.

“Они који су укључени у овај суманути случај, треба да признају да су драгуљи Британске Круне право место на ком Кох-и-Нур дијамат треба да буде, у знак захвалног признања за више од три века британских присуства у Индији, које је довело до модернизације, развоја, безбедности, пољопривредног напретка, лингвистичке унификације и на послетку демократизације тог субконтинента”, рекао је историчар Ендрју Робертс.

Истини за вољу, последњи владар Сикха Дулип Синг заиста је поклонио дијамант краљици након британске анексије Пенџаба. Предаја тако вредног драгуља и даље се сматра понижењем нације у Индији.

Британски адвокати који саветују групу из Индије предложили су им да се пред судом позову на Закон о повратку уметничких дела отетих током Холокауста.

Иначе, Пакистан, Индија, Иран, па чак и авганистански Талибани, тврде да имају право на драгуљ, чији назив у преводу значи “Планина светлости”.

Његово постојање први пут је документовано 1304.

Према легенди, могу да га носе само богови и жене који ће из њега црпети невероватну моћ, док мушке власнике чека несрећа.

Краљица Елизабета 1937. дала је да се дијамант угради на централно место у круни коју је носила на крунисању њеног супруга краља Џорџа ВИ. “Кох-и-Нур” је и даље у тој круни, која је лежала на ковчегу Краљице Мајке током њене сахране 2002.

Б 92