Властима не одговара појефтињење горива

"Средства која су планирана у буџету од ПДВ-а од продаје нафтних деривата су сигурно мања, јер цијене стално имају тренд пада", каже Бошковић.

Он каже да су БиХ, односно Владе Републике Српске и ФБиХ покушале повећати акцизе како би надомјестиле недостајућа средства, при чему се све покушавало невјешто представити као одлука која је битна за наставак изградње аутопутева.

"То је мало нелогично, на крају ће грађани кроз акцизе платити изградњу аутопутева, а онда ће плаћати кориштење тих истих аутопутева", каже Бошковић.

Цијена нафтних деривата у БиХ је у просјеку нижа за 70 фенинга у односу на годину прије.

То значи да БиХ на један литар продатих нафтних деривата убире 30 фенинга, док се од продатог литра нафтних деривата по прошлогодишњој цијени убирала више од 40 фенинга. На сваком литру БиХ "губи" 12 фенинга.

Бошковић каже да појефтињење нафте не прате друге гране привреде.

"Добро знате када су цијене расле да су сви дизали цијене својих услуга правдајући то растом цијена нафте. Сад је пад драстичан, али не видим да остала роба и услуге прате тај тренд", појашњава Бошковић.

Према његовим тврдњама, тренутно су пореска оптерећења и друга давања већа од набавне цијене нафте са трошковима дистрибуције.

"Сада на литар горива БиХ себи узима скоро једну марку. Поред акциза (30 или 35 фенинга по литру), путарине (15 фенинга по литру), накнаде за изградњу путева (10 фенинга) и ПДВ-а у износу од 17 одсто, постоји и 18 парафискалних намета", појашњава Бошковић.

Месуд Лакота, предсједник Удружења потрошача БиХ, каже да накнада за енергију учествује до 30 одсто при формирању укупне цијене робе и услуга.

"Ми немамо адекватних механизама како бисмо пратили кретања цијена нафте иако је све везано за нафту. Тржиште је либерално и све је на продавачима и трговцима", каже Лакота.

Извор: Клиx