Француски "Винчи" најближи "Тесли"

Да ли ће се држава, као већински власник одлучити на продају кроз класичну приватизацију или ће, пак, управљање и одржавање аеродрома поверити страној компанији кроз концесију, зависиће од препоруке приватизационог саветника.

Ко ће саветовати државу још се не зна. Према нашим сазнањима, избор приватизационог саветника сачекаћемо до окончања избора у Србији.

Рачуница Владе Србије, као већинског власника Аеродрома је, да би у случају стављања под концесију, могло да се приходује чак 500 милиона евра од улагача. Турска компанија ТАВ разматра улагање у београдски аеродром, док је француски "Винчи" одавно "у игри" као заинтересовани купац.

Додуше, и турски ТАВ као већинског власника има француског акционара: "Аеропортс де Парис", са уделом од 38 одсто. Осим у српски аеродом, ова фирма је, према наводима "Блумберга", заинтересована и за улагања на Филипинима.

"Винчи" је, углавном кроз концесије изградио по десет аеродрома у Француској и у Португалији, као и три у Камбоџи. Ова компанија позната је српској јавности - у нашој земљи је 2003. године отворила фирму "Интер-мост", која је радила на пројектовању и изградњи путева, моста и тунела у Овчар бањи, затим на санацији старог Савског моста и моста преко Ибра у Краљеву. Фирма је реконструисала и Немањину улицу у Београду.

Да је реч о озбиљној компанији, потврђују и подаци да је у Француској градила не само аеродроме, већ и ауто-путеве, мостове, паркинге... Концесионо су подигли и стадион "Стад д'Франс" у Паризу, али и мост преко Коринтског залива, који је пуштен у саобраћај уочи Олимпијаде у Грчкој 2004. године.

Аеродром "Никола Тесла" спада у најпрофитабилније српске компаније са оствареним годишњим профитом изнад 3,4 милијарде динара. Остварени пословни приход у последњим доступним финансијским извештајима (за 2014. годину) био је 8,2 милијарде динара, а број запослених 479.

Акције Аеродрома листиране су на Београдској берзи, и тренутна вредност једне хартије је 921 динар. Већински власник Аеродрома је Република Србија, са уделом од 83,15 одсто, док остатак држе мали акционари, међу којима су, осим грађана и запослених, и домаћи и страни инвестициони фондови.

Извор: Вечерње НОВОСТИ