Због 500.000 долара заратио са свијетом

Ипак, веровали или не све је могло да буде много другачије да је званични Београд у то време био мудрији и платио цену од пола милиона долара!

Веровали или не Слободан Милошевић тадашњи, апсолутни господар у СРЈ је 90-тих година одбио да користи услуге у корист Србије два човека с великим утицајем у САД?! Јер је веровао да ће “наша истина победити“.

Познато је колико је лобирање у Конгресу САД од велике важности, то су схватили сви, али је Србија међу последњим државама у свету стала у ред за лобирање у Америци, а стварност је могла да буде потпуно другачија.

Наиме, како у једној од својих књига писац Марко Лопушина тврди Србија је могла да буде међу првим државама у свету која би имала “своје лобисте” у Конгресу и то би за њу радили Хенри Кисинџер и Лоренс Иглбергер, али је све стопирао Слободан Милошевић.

Почетком деведесетих Лоренс Иглбергер и Хенри Кисинџер, једни од најугледнијих америчких политичара, према овим наводима тражили су за заступање српских интереса хонорар од само пола милиона долара.

Српска колонија у САД и сама Србија нису желеле да плате ту услугу, јер су веровали да ће „наша истина да победи“. Срби из Чикага данас, међутим, признају да српска заједница у САД никада није ни имала толики новац.

Управо ово “одбијање” Милошевића и Србије да ангажује лобисте у Америци искористили су Албанци с Космета чији је лоби у САД постао један од најјачих!

Косовски Албанци лобирање за своје интересе у Америци годишње званично плаћају 15 милиона долара, а незванично око 50 милиона долара.

Бивши косметски председник Ибрахим Ругова је још 1. априла 2003. са кућом „Алстон & Бирд ЛЛП“ потписао уговор на 30.000 долара месечно за промоцију независносног Косова. На сајту америчког Министарства правде тај уговор се и данас води под називом „Република Косово“.

Мирослав Мајкл Ђорђевић, оснивач Конгреса српског уједињења је међу првима у то време јавно говорио о лобирању за Србију у Америци.

"Често чујем и данас како људи говоре да Срби у Америци нису ништа урадили, нису лобирали. Није тачно, лобирали смо, али проблем је што ви морате да знате зашто лобирате.

Ми нисмо имали појма која је српска политика – да ли Србија жели републику у Крајини, да ли хоће да задржи делове Босне и Херцеговине, да ли жели да гурамо уговор са Туђманом у Карађорђеву…

Ми нисмо могли да радимо у мраку, без државе која није желела да има икакве контакте с нама. Руке су нам биле свезане. Једна ствар коју нико није разумео у Србији јесте да је лобирање битно, поготово је било битно током ратова деведесетих година. У Србији се говорило: `Истина ће да се сазна`.

Али не може да се сазна, ако други непрестано говоре лажи, а ми ћутимо. И демократска влада када је дошла 2000. године могла је доста тога да промени у односу САД према Србији, али није. Шанса је пропуштена", рекао је он у једном од интервјуа Марку Лопушини.

Резултат ове одлуке Милошевића, на самом почетку 90-тих година и то у тренутку када је Србија уживала углед у свету, осетили смо сви у виду санкција, пада Книнске Крајине, бомбардовања СРЈ 1999. године.

Колико је ово велики пропуст Слободана Милошевића доказује чињеница да је Хенри Кисинџер и данас једна од најутицајнијих особа у САД али и у свету, а то доказује и чињеница је он радо виђен како у Вашингтону тако и у Москви где га је лично примио и председник Русије Владимир Владимирович Путин.

Извор: Телеграф.рс