Депонија штетна за људе и околину

Када је ријеч о изградњи опасног одлагалишта у Трговској гори, низ је разлога због којих већина сматра да се депонија не би требала градити у близини ријеке Уне, пише агенција Анадолија.  

У Хрватској се проводе јавне расправе о Стратешкој студији утицаја на околину и Нацрту приједлога националног програма провођења стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива. Прва јавна расправа одржана је у Загребу, 23. фебруара.

Била је пропраћена протестима незадовољних грађана из Сисачко-мославачке жупаније, чланова еколошких удружења, али и грађана из БиХ. Одржавање друге јавне расправе најављено је за 3. и 4. март у општини Двор.

Због прекограничног утицаја, изградњи депоније радиоактивног и нуклеарног отпада у бившој касарни у Черкезовцу, на локалитету Трговске горе, противе се и становници из више од 20 општина у БиХ, од Бихаћа до Приједора.

Против су и поједини посланици у Представничком вијећу Парламентарне скупштине БиХ, као и у Влади Унско-санског кантона. Професори Рударско-геолошко-грађевинског факултета из Тузле неки су од активно укључених у проблем. Анализирали су студију и закључили да се она треба одбацити због низа мањкавости.

˝Приступ превенције далеко је бољи него приступ реакције на нешто што се већ десило. Не смијемо дозволити било какве пропусте, јер се ради о опасним материјама због којих негативан утицај на нашу државу може бити огроман, без обзира на то што се све минимизира.

Апсолутна близина Босне и Херцеговине говори какав однос Хрватска има према сусједима. Чињеница је да ми, као држава, морамо заузети резолутни став када смо угрожени о било којем питању, а поготово када је угрожено становништво наше земље˝, наводи професор Звјездан Караџин.

Спорни локалитет је око 800 метара удаљен од границе БиХ, западно од Новог Града, а од градске зоне Новог Града 1,2 километра. Пад терена на локалитету Черкезовац иде према територији БиХ, а од ријеке Уне удаљен је 950 метара.

Осим што је неповољно лоциран у односу на БиХ, професор Един Делић сматра да је предложени локалитет непожељан и због низа других елемената, попут геолошке структуре грађе.

Такође, терен је, истиче Делић, у водоплавном појасу, налази се у шуми у којој пријети пожарна опасност, а нема проведених мјера, док је у окружењу војног објекта регистровано девет локалитета са минским пољима.

Извор: Независне