Научници лоцирали “центар за зло” у мозгу

Током истраживања на мишевима, научници су усадили електроде у мозгове мужјака којима је пружана могућност да нападају слабије.

Два миша су стављана у исту комору, али су они били одвојени преградом која је имала две мале рупице кроз које би јачи мишеви могли да нањуше супарника.

Онда би научници уклонили препреку или је оставили на месту, тако да су се временом мишеви научили која им рупа омогућава напад на слабијег миша.

Након што је процес учења завршен, неки мишеви почели су да показују јасно преферирање “борбене рупе”, док други нису, што је научницима омогућило да идентификују који су мишеви природно мотивисани за борбу, а који нису.

Проматрајући агресивне мишеве, открили су да се активност у можданој регији вентромедијалног хипоталамуса појачавала када су одлучивали коју рупу да изаберу.

Због тога научници сматрају да би баш та регија мозга могла да има кључну улогу у мотивацији за непровоцирану агресију.

Да би тестирали ту теорију, одлучили су да провере како на то подручје мозга утиче престанак научене повезаности између одређене рупе за њушење и прилике за напад на слабијег супарника.

У складу с тиме, престали су да омогућавају мишевима да се боре, без обзира на то коју рупу бирају, све док се повезаност није изгубила.

И након тога, као и и пре, примећена је повећана активност у вентромедијалном хипоталамусу.

Та открића указују на то да ова мождана регија заиста игра главну улогу у непровоцираном насилном понашању.

Коментаришући откриће, научник Давин Ли објашњава да би информације до којих је истраживање дошло могле да воде ка даљим истраживањима агресивних импулса, наводе научни портали.

Б 92