Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Да ли на свијету има превише људи?

<п>Колико људи планета Земља може да прехрани и да ли је садашњи број становника можда превелик за ресурсе којима располаже? На то питање неколико научника покушало је да да одговор.</п>

Информационе технологије
Да ли на свијету има превише људи?

Није проблем број становника који насељава Земљу, већ број потрошача и начин и природа трошења ресурса. Свет има довољно ресурса за свачије потребе, али не и за свачије похлепе– каже Дејвид Сатревајт, сарадник Института за животну околину и развој из Лондона.

До недавно број људи на планети био је релативно мали. До пре 10.000 година број људи на Земљи вероватно није прелазио неколико милиона, милијарду тек око 1800, а две милијарде тек око 1920.

Тренутно на свету живи популација од 7,3 милијарде људи. Према проценама Уједињених нација до 2050. године број становника на планети могао би да се попне на 9,7 милијарди, а до 2100 чак 11 милијарди. Да ли су то бројке које треба да нас забрину?

Пораст становника тако је велики за тако кратак временски приод да је готово немогуће предвидети последице. Иако се предвиђа да ће број људи прећи 11 милијарди до краја века нико не зна да ли је то одрживо за све нас.

Сатервајт каже да се највећи пораст очекује у велики градовима и урбаним центрима тренутно сиромашних или земаља из категорије средње богатих, али да то неће значајно утицати на потрошњу ресурса, јер традиционално, ове средине и нису велики потрошачи.

- Знамо да земље са малим приходима емитују мање угљен диоксида по особи на годишњем нивоу. Богати градови емитују и до 30 тона угљен диоксида по особи годишње - каже Сатревајт.

Једна од градова који је изузетак од овог правила је Копенхаген који иако спада у ред развијених градова емитује далеко мању количину угљен диоксида.

Навећа опасност уколико би се број становника заиста повећао на 11 милијарди је уколико би они задржали садашње навике у потрошњи. У том случају пораст броја становника могао би значајно да смањи ресурсе којима планета располаже.

Дијана Иванова са Норвешког факултета науке каже да иако сви најчешће упиремо прст у индустрију када је глобално загревање у питању, највећи утицај на ефекат стаклене баште имају домаћинства, чак 60 одсто. Управо због тога, ова научница упозорава да морамо да мењамо навике.

Ако је популација од 11 милијарди људи неодржива, колико становника би планета требало да има да би то било одрживо?

Кори Бредшо са Универзитета Аделаида у Аустралији каже да је немогуће одредити тачну цифру јер то зависи од производње хране, пољопривреде, саобраћаја и производње електричне енергије.

Блиц

Коментари (1)

Игор из Сведске

Лажу. 4.3 милијарде је оптималан број. Па више нема паркова резервата нема ни поља за храну. Све неке поплаве и глад а цијена хране нпрс@теол.нет рижа је отишла 300% у задњих 10 година, говорили су никад гладни бит нећемо има рибе и све су изложили и сад спаљује се љети а парадајз скуп краставац све пропада или туча град или суша или поплава. Увести за према сељење индија 1 дјетета и радити да се заустави ово зло похлепних богаташа који не маре за будућност већ само да је њима и да имају бункер за до краја живота.

Величина текста